Zelena boja je preovlađujuća u biljnom carstvu – zašto je tako malo biljaka plavo?

Foto: Antonio Siwiak / Alamy / Alamy / Profimedia

Zelena boja je preovlađujuća u biljnom carstvu i nije teško pogoditi zašto. Kad počnemo da razmišljamo o voću i cveću, pojavljuje se još boja, ali sa jednim izraženim izuzetkom. Gde je sva plava?

Nije da uopšte nema plave boje kod biljaka. Nekoliko uobičajenih baštenskih vrsta – kao što su hortenzija, različak i delfinijum – imaju plave varijante, kao i izuzetni „safirni toranj“. Neki kotrljani (Eryngium) idu korak dalje sa plavim stabljikama.

Preporučujemo

Međutim, takođe postoji mnogo „varalica“. Čak ni borovnice zapravo nemaju plavi pigment. Dakle, zašto je plava tako retka boja među biljkama (barem na Zemlji)?

Biljke koriste svetlost radi stvaranja energije koja im je potrebna za život putem procesa fotosinteze. U okviru punog spektra boja vidljive svetlosti, plava je najenergičnija i stoga biljke žele da je apsorbuju u velikoj količini.

Pigmenti se pokazuju kao boja svetlosti koju reflektuju, a ne koju apsorbuju. Tako da bi plave biljke reflektovale plavu svetlost, umesto da apsorbuju svu energiju koju ima. To nije baš dobra strategija ako želite da maksimizujete rast, zbog čega stabljike i listovi većine biljaka nisu plavi. Umesto toga, oni sadrže hlorofil, koji reflektuje zelenu svetlost i čini da prirodni svet izgleda tako zeleno.

Međutim, kad je reč o cvetovima, plava boja može biti korisna, pomažući biljkama da se istaknu i privuku oprašivače na polju punom žutog i crvenog. Nedavna studija je to ozbiljnije istražila i otkrila da su plavi cvetovi tesno povezani sa jednim određenim oprašivačem – pčelama.

Pčele imaju fotoreceptore osetljive na ultraljubičaste, plave i zelene talasne dužine, i takođe su sklonije plavičastim bojama.

Ta sklonost još nije razjašnjena. Podaci, pak, pokazuju da se plavi pigment pojavljuje samo kod cvetova koji treba da privuku pčele i druge insekte, a ne kod onih koji se oprašuju bez pomoći insekata.

Međutim, uprkos koristi od plavih cvetova u nadmetanju za pažnju pčela, stvaranje plavog pigmenta nije lako.

Ljudi su takođe to shvatili pre više vekova kad su pokušali da prave plave boje. Zbog oskudnosti plave u prirodi – iako su antički eksperimenti sa lapisom i azuritom bili prilično uspešni – morali smo da pravimo sopstvenu plavu. Prvi sintetički pigment bila je egipatska plava, ali su tokom hiljada godina pre toga ljudskim svetom vladale nijanse crvene i smeđe.

Novi plavi pigmenti su veoma cenjeni i danas, kao što su 2009. otkrili na Državnom univerzitetu Oregona kad su slučajno sintetisali briljantno plavo jedinjenje nazvano YInMn plava.

Pigmenti uveliko odgovorni za nekoliko plavih cvetova koji postoje su antocijanini – identifikovano ih je više od 600 i mogu se klasifikovati u šest grupa.

Koji su prisutni kod neke određene biljke je samo deo slagalice; antocijanini se takođe mogu modifikovati, uzajamno delovati sa metalima ili drugim pigmentima, i čak biti pod uticajem okolne pH, proizvodeći niz boja, uključujući plavu.

Iako sve ove komplikacije naizgled čine istinski plavu boju teško dostižnom za biljke, postoji još jedan deo slagalice. Možda ne vidimo mnogo plave u prirodnom svetu oko nas, ali vrste koje su bitne ne percipiraju boju kao mi. Drugačije rečeno, nije važno šta mi vidimo – važno je šta pčele vide.

Tako da ima više plavih cvetova nego što mislite, samo ih ljudske oči ne mogu videti.

(Telegraf Nauka/IFL Science)