Prijateljstvo je ključna komponenta društvenih odnosa između ljudi - da li je to tačno i za životinje?

Foto; Shutterstock/Sander Steven Lang

Godine 2020, video-snimak neobične interakcije između jazavca i kojota osvojio je internet – dve životinje su ušle u kanal kako bi prošle ispod autoputa. Mašući repom, kojot se nagnuo prema jazavcu i onda se odmakao, čekajući da vidi da li će se jazavac pridružiti. Jazavac je požurio da stigne saputnika i zajedno su ušli u tunel.

Preporučujemo

Njihovo ponašanje je ukazivalo da imaju prijateljski odnos. Međutim, da li životinje zaista mogu biti prijatelji, kao ljudi?

U mnogim vrstama društvenih životinja, izvesna ponašanja sugerišu da individue zaista mogu biti u bližem odnosu sa jednim u poređenju sa drugim pripadnicima (pored bliskih rođaka i partnera), piše Live Science.

Muški delfini koji tragaju za hranom koristeći sunđere provode vreme sa drugim mužjacima koji imaju sličan stil traganja. Slonovi koriste specifične pozdrave za druge slonove koje poznaju. Primati pokazuju intimnu povezanost putem timarenja. Gačci takođe timare neke pripadnike svog jata, ulepšavajući ih kljunovima.

„Individue formiraju društvene odnose radi funkcionisanja u životnoj sredini“, kaže Delfin Demur sa Eksiterskog inuverziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kod veoma društvenih životinja, odnosi su definisani različitim nivoima poverenja i prisnosti. Obraci interakcije oblikuju te veze; poverenje raste kad su ponovljene interakcije pozitivne.

Ako životinje mogu da formiraju veze koje su stabilne, dugotrajne i uzajamno korisne – kvaliteti prijateljstava između ljudi – onda imamo prijateljstvo u životinjskom carstvu, kaže Demur.

Naučnici koji proučavaju primate otkrili su da neurohemija igra veliku ulogu u jačanju takvih veza, kaže Ketrin Krokford iz francuskog Nacionalnog centra za naučno istraživanje (CNRS) u Lionu.

Kod primata, timarenje oslobađa hormon oksitocin koji reguliše ponašanje i utiče na centar za nagrađivanje, tako da je ponovno timarenje verovatnije. Timarenje prijatelja takođe smanjuje kortizol, hormon povezan sa stresom. Nasuprot tome, nivoi kortizola su nepromenjeni kad čovekoliki majmuni timare člana grupe sa kojim se nisu zbližili.

Naučnici su prvo zabeležili recipročna prijateljstva između primata putem posmatranja grupa majmuna po majčinskoj liniji, ali su poslednje decenije dale mnoge dokaze o prijateljstvu i koristima od njega kod drugih sisara.

Individue koje uspeju da održe te jake veze žive duže, imaju više potomstva i ispoljavaju manje stresa.

Na primer, kitovi ubice dele hranu i informacije o tome gde se hrana može naći; manja je verovatnoća da će orke sa jakim vezama u svojoj grupi gladovati kad su resursi oskudni. Hijene sa više prijatelja ostvaruju veći upeh u svojim grupama, pošto imaju podršku prilikom društvenih izazova.

Međutim, sa prijateljstvom ide i odgovornost. U nekom trenutku, životinje su spremne da preuzmu mnogo više rizika, mnogo više opasnog ponašanja zbog svojih društvenih partnera.

Pogledajte samožrtvovanje vampirskog slepog miša koji pomaže gladnom prijatelju deleći nedavno pojedene obroke i povraćajući krv u usta druga. Ako niste povraćali u usta svog prijatelja nedavno, možete li se čak nazvati prijateljem?!

Među šimpanzama, prijateljske veze mogu biti toliko jake da ako majka umre i ostavi bespomoćnog mladunca – muški ili ženski prijatelj (ili partner) bi mogao usvojiti tog mladunca.

Odgajanje deteta ima cenu za novog roditelja, naročito ako je usvojitelj mužjak. Njegov generalni tempo života mora da se uspori, mora da nosi mladunca ili da se kreće njegovom brzinom, da deli jazbinu sa mladuncem noću, i ne može da se uključuje baš odmah u grupne interakcije ili agresivne interakcije sa drugima.

Prijateljstva između vrsta

Uzajamno poverenje se može razviti i između vrsta. Studija iz 2022. je pokazala da divlje šimpanze i gorile u Kongu mogu prevazići barijeru između vrsta radi formiranja prijateljstava koja traju 20 i više godina.

U nekim slučajevima su prijateljstva između životinja nastala ljudskom intervencijom. Mačke i psi u istoj kući često razviju bliske odnose. U privatnom zoološkom vrtu u Belgiji, porodica orangutana se sprijateljila sa vidrama nakon što su čuvari spojili njihova staništa. Lav i pas u Meksiku koji su odrasli zajedno (lav je nelegalno držan kao kućni ljubimac) ostali su bliski nakon što su premešteni u objekat za brigu o životinjama.

Iako veselo drugarstvo između jazavca i kojota sa snimka iz Kalifornije nije viđeno ranije, takvi odnosi između vrsta su možda uobičajeniji u divljini nego što naučnici misle. Mnogo više se zna o prijateljstvima između životinja u nekim grupama – primati, slonovi, delfini – proto zato što je njihovo društveno ponašanje posmatrano decenijama, a neki odnosi su proučavani tokom njihovih čitavih života.

Dokazi o prijateljstvu između životinja uopšte (a naročito primata) bacaju svetlo na evoluciju koja je oblikovala ljudski kapacitet za prijateljstvo. Poslednji zajednički predak nas i majmuna živeo je pre oko 25 miliona godina, tako da neurohemija u osnovi ljudskog prijateljstva i povezanih ponašanja postoji milionima godina.

Ovi mehanizmi su duboki i prastari, kaže Krokford. U sadašnjem vremenu, kada postoje druge stvari kojima bi ljudi mogli dati prednost u odnosu na prijateljstvo – poput novca ili slave ili klikova – lepo je podsetiti se da je fundamentalni deo nas predviđen za prijateljstvo. I da ako imamo prijatelje i ako smo ozbiljni u pogledu naših prijatelja – živećemo duže i biti zdraviji i manje pod stresom.

(Telegraf Nauka/Live Science)