Vreme čitanja: oko 3 min.
Okeani pate zbog klimatskih promena – temperaturni rekordi su rušeni svakog dana tokom protekle godine
Vreme čitanja: oko 3 min.
Uglavnom su krivi gasovi koji zagrevaju planetu, ali je zagrevanju mora doprineo i prirodni fenomen El Ninjo.
Superzagrejani okeani snažno pogađaju morski živi svet i izazivaju novi talas izbeljivanja korala. Analiza je bazirana na podacima programa „Kopernik“.
„Kopernik“ je takođe potvrdio da je prošli mesec bio najtopliji april zabeležen kad je reč o globalnim temperatura vazduha, produžujući niz mesečnih rekorda do 11.
Preporučujemo
Carski pingvini nestaju, sve manje se razmnožavaju zbog leda: Alarmantne vesti stigle sa Antarktika
Ekstremna ponašanja papagaja – ponekad usvajaju, a ponekad ubijaju mladunce drugih papagaja
Decenijama su okeani smatrani spasom od klimatskih promena. Ne samo da apsorbuju otprilike četvrtinu ugljen-dioksida koji ljudi proizvedu, već i upiju oko 90% viška toplote, piše BBC.
Međutim, tokom protekle godine, okeani su prikazali dosad najstrašnije dokaze da se nalaze u teškoj situaciji, dok su naročito njihove površine pod udarom toplote.
Od marta 2023, prosečna temperatura površine okeana na globalnom nivou počela je sve više i više da premašuje dugoročni prosek, dostižući novu rekordnu visinu u avgustu.
Prethodni meseci nisu doneli predah – površina mora je dostigla novi rekord globalnog dnevnog proseka od 21,09 stepeni u februaru i martu.
Ne samo da je svaki dan od 4. maja 2023. rušio dnevni rekord za to vreme godine, već je nekih dana razlika bila ogromna. Otprilike 47 dana je premašilo rekord za taj dan godine za barem 0,3 stepena.
Dani najvećih rekorda bili su 23. avgust 2023, 3. januar 2024. i 5. januar 2024, kad je ranija najviša vrednost premašena za oko 0,34 stepena.
Ogroman uticaj na morski živi svet
Ovo antropogeno zagrevanje okeana ima značajan uticaj na globalni morski živi svet i možda čak menja sezonski ciklus morskih temperatura. Možda najznačajnija konsekvenca nedavnog zagrevanja jeste masovno izbeljivanje korala na globalnom nivou.
Ovi ključni okeanski inkubatori postaju beli i umiru zato što je voda u kojoj žive previše topla. Oni su bitan elemenat okeanskog ekosistema, dom za otprilike četvrtinu svih morskih vrsta.
Neuobičajeno topla mora možda takođe nanose direktnu štetu jednom od najvoljenijih stvorenja na najhladnijem kontinentu – carskom pingvinu. Postoje primeri da morski led propada pre nego što se mladunci dovoljno razviju i dešavaju se masovna utapanja.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, rastuće temperature mora takođe imaju uticaj – jedan broj vrsta je potpuno nestao iz priobalnih oblasti.
Problem sa klimatskim promenama je to što se dešavaju previše brzo da bi evolucija držala korak, kažu naučnici.
Radi praćenja promena u morskim populacijama, istraživači skupljaju tragove DNK sa vodenih uzoraka. Neke invazivne vrste napreduju, uključujući ascidiju za koju se veruje da potiče iz Japana i koja raste kao tepih preko morskog dna.
One sprečavaju rast domaćih organizama u oblastima koje kolonizuju. Pošto tako dobro uspevaju u našoj sredini, mogle bi zauzeti ogromne oblasti morskog dna, kažu naučnici iz UK.
Izgleda da vrste koje su invazivnije reaguju jače na globalno zagrevanje i rastuće temperature vode.
El Ninjo efekat
Jedan važan faktor koji je proteklu godinu učinio veoma uticajnijom u morima širom sveta jeste El Ninjo, kao dodatak emisijama gasova koje proizvode ljudi. El Ninjo dovodi toplije vode na površinu Pacifika. Rezultat je povećanje globalnog proseka.
El Ninjo je nastupio u junu 2023, nakon produženog perioda hladnijih La Ninja uslova, dostižući vrhunac u decembru, premda od tada gubi snagu.
Međutim, drugi okeanski baseni koji obično nisu pod uticajem El Ninja takođe doživljavaju rekordne morske toplotne talase.
Toplija mora daju tropskim olujama dodatnu energiju i to bi moglo doprineti destruktivnoj uraganskoj sezoni. Još postoji velika oblast vode u tropskom Atlantiku koja je toplija nego obično, a to je glavni region za razvoj tropskih ciklona, kažu naučnici. Temperatura površine Atlantika je skoro mesec dana ispred nego obično u godišnjem ciklusu.
Pored ovih kratkoročnih uticaja, istraživači upozoravaju da će biti i dugoročnih posledica na koje će ljudi morati da se naviknu. Na primer, topljenje ledenog pokrivača i zagrevanje dubokog okeana verovatno će nastaviti da doprinose rastu nivoa mora u narednim vekovima.
Kad govorimo o klimatskim promenama, skloni smo da ih svodimo na promene na površini jer tu živimo. Međutim, duboki okean je jedan od aspekata globalnog zagrevanja koji nas osuđuje na vekove i milenijume klimatskih promena, kažu naučnici.
To ipak nije razlog da odustanemo od redukcije emisija štetnih gasova – možemo smanjiti brzinu i opseg zagrevanja i porasta nivoa mora.
(Telegraf Nauka/BBC)
Povezane vesti
Okean progutao dva ostrva u Pacifiku: Naučnici predviđaju iseljenje stotine hiljada ljudi
Najstariji kristali otkrivaju da je Zemlja imala kišu i okeane pre četiri milijarde godina
Planeta gori, a ništa se ne menja! I maj je bio najtopliji u istoriji, već 12 meseci padaju svi rekordi
Reke rđaju zbog povećane koncentracije toksičnih metala izazvane klimatskim zagrevanjem
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
