Ista vrsta, različite veličine kod slepih miševa na Solomonskim Ostrvima

Foto: Tyrone Lavery/UNIVERSITY OF MELBOURNE

Dr Tajron Lejveri izveštava da dve grupe slepih miševa sa vrlo drugačijim veličinama tela, koje su smatrane posebnim vrstama, predstavljaju primer retkog tipa paralelne evolucije. Paralelna evolucija je kad različite populacije koje žive u sličnim sredinama razviju slične osobine nezavisno, piše EurekAlert.

Manji slepi miš, Hipposideros diadema, živi širom šest glavnih ostrva i brojnih manjih ostrva. Takođe je uobičajen u jugoistočnoj Aziji, Papua Novoj Gvineji i delovima severne Australije.

Preporučujemo

Mnogo veći slepi miševi su 1905. nazvani H. dinops, i mogu se naći samo na Solomonskim Ostrvima. Obe veličine žive zajedno na većini ostrva, koja imaju sličnu šumovitu životnu sredinu.

„Iako su vrlo različite veličine, ti slepi miševi imaju vrlo sličnu DNK. Koriste vrlo različite sonarne frekvencije, verovatno jedu različitu hranu, a čak i kad žive u istoj pećini – ne pare se jedni s drugima. Zbog toga niko nije doveo u pitanje da su to različite vrste“, kaže Lejveri.

Uprkos nezavisnom poreklu, svaka grupa većih slepih miševa razvila je isti izgled, u proseku sa više nego dvostrukom težinom malog slepog miša. Istraživanje ukazuje na brzu i ponavljanu evoluciju većih slepih miševa od manjih slepih miševa, nezavisno na posebnim ostrvima.

Jedan običan tip paralelne evolicije je konvergentna evolucija. Na primer, tilacini (tasmanijski vukovi) i vukovi su dve posebne vrste sa različitim poreklom koje su posebno evoluirale da izgledaju slično. Međutim, retka pojava je da dve izolovane populacije iste vrste prolaze kroz isti evolucioni proces.

„Nešto veoma snažno podupire ove velike slepe miševe, dovoljno snažno da se desi više puta na različitim ostrvima. Mislimo da ovi veći slepi miševi možda evoluiraju da bi došli do plena koji ne jedu manji slepi miševi. Iako bi verovatno mogli da se ukrštaju, zbog nekog razloga to ne čine“, kaže Lejveri.

Sonarna frekvencija većih slepih miševa je niža i prikladna za lov na veći plen, dok manji slepi miševi koriste višu frekvenciju. To verovatno znači da veći slepi miševi jedu veće insekte ili čak žabe.

Mereći 103 muzejska primerka, dr Lejveri nije otkrio poklapanje u telesnoj veličini između dve grupe – manja „vrsta“ je uvek bila lako identifikovana naspram većih slepih miševa.

Vremenom je veća veličina tela možda bila deo bihevioralnih i fizičkih adaptacija potrebnih za hvatanje većeg plena. To bi moglo znaćiti da veći i manji slepi miševi više ne prepoznaju jedni druge kao partnere i stoga žive odvojene živote.

„Možda mislimo o evoluciji kao veoma sporom procesu, ali se može desiti brzo kad su uslovi odgovarajući i dve grupe su odvojene i prestanu da se ukrštaju. Mogu početi da evoluiraju različitim putevima“, kaže Lejveri.

„Ostrva nam pomažu da posmatramo i razumemo procese evolucije u realnom vremenu. To su takođe mesta vrlo osetljiva na poremećaje koje proizvode ljudi. Važno je da čuvamo te izuzetne predele na Solomonskim Ostrvima da ne bismo izgubili ove priče čak i pre nego što ih nađemo“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)