Vreme čitanja: oko 4 min.
Izmešani geni, priča o nastanku bengalske mačke kroz ukrštanje dve vrste
Vreme čitanja: oko 4 min.
Bengalska mačka je nastala ukrštanjem divljih mačaka sa domaćim mačkama radi stvaranja izgleda divlje mačke sa temperamentom kućnog ljubimca. Njena popularnost je porasla zbog atraktivnog izgleda, sličnosti sa divljim mačkama poput leoparda, te energičnog i inteligentnog temperamenta
Ako se pitate ko je kraljica popularnosti među rasama domaćih mačaka, ne morate ići dalje od zapanjujuće bengalske mačke! Prema registu Međunarodnog udruženja za mačke (TICA), one zauzimaju prvo mesto po popularnosti. Razlog za to su njihove neobične šare i beskrajna umiljatost.
Uprkos odličnim ocenama među ljubiteljima mačaka, bengalci su među nama manje od sto godina, treptaj oka u odnosu na domaće mačke koje su među nama hiljadama godina, piše Phys.org.
Preporučujemo
Evropski vukovi izumiru, ugrožavaju ih hibridi: Neke zemlje spremaju istrebljenje
Najveća zmija na svetu ubijena! Jeziva slika iz Amazonije
Bengalska mačka je hibridna rasa, stvorena 1960. godine ukrštanjem domaće mačke (Felis catus/F. domestica) i male divlje azijske leopard mačke (Prionalirus bengalensis). Ove dve vrste su poslednji put imale zajedničkog pretka pre nekih šest miliona godina i genetske razlike između njih su veće nego između ljudi i šimpanzi. Međunarodno udruženja za mačke je zvanično priznalo bengalske mačke kao rasu tek 1986. Zanimljivo je da je ovo jedina domaća mačka koja ima šare u vidu rozeta poput leoparda, jaguara i ocelota. Međutim, nemaju svi bengalci isti tip šara. Inicijalno ukrštanje domaće i divlje mačke, praćeno selektivnim razmnožavanjem (inbreeding) samih bengalskih mačića, kako bi se genetski učvrstile poželjne karakteristike rase, dalo je zapravo niz boja i šara krzna.
Većina ljudi boju i šare bengalskih mačaka pripisuje genima poreklom od njihovog dalekog divljeg pretka. Međutim, nova ispitivanja objavljena u Current Biology istražuju dublje genetiku ovih očaravajućih stvorenja i otkrivaju neka genetska iznenađenja i genetske tajne iza jedinstvenog izgleda ovih stvorenja.
Zajednički pokušaj demistifikacije porekla Bengalaca
Profesor Greg Barš sa Stanforda, stručnjak za genetiku boja i šara mačijeg krzna, pokušao je sa svojom ekipom naučnika da istraži poreklo i genetiku boja i šara bengalskih mačaka.
- Mačke su divni ljubimci, ali nas interesuje da odemo korak dalje od divnog i egzotičnog izgleda. Poput raznolikosti rasa pasa, naša veštačka selekcija je moćan pokretač stvaranja morfoloških razlika. Ono što se razlikuje kod bengalskih mačaka jeste čist genetski materijal, naime, psi vuku poreklo do vukova od pre desetina hiljada godina. Nasuprot tome, bengalci vuku poreklo od druge vrste od pre više miliona godina. Razumevanje načina interakcije ovako udaljenih gena je glavno pitanje koje se može postaviti u bilo kom slučaju kada postoji sprega između ovako udaljenih gena - rekao je Barš.
Bengalsku rasu je stvorila grupa ljubitelja mačaka pre šezdesetak godina, od kada je populacija neverovatno porasla kao i njihova popularnost. Danas imamo stotine hiljada registrovanih jedinki i oko 2000 registrovanih uzgajivača, koji su naporno radili da stvore šare nalik šarama divljih mačaka poput ocelota, tigra ili leoparda.
Da bi se ušlo u genetiku rase, bio je potreban uzorak DNK od veoma velikog broja mačaka. Uzgajivači i vlasnici na takmičenjima i sajmovima mačaka bili su više nego predusredljivi, ne samo sa uzorcima, već i u davanju korisnih informacija vezanih za uzgoj i ukrštanje unutar rase, što je bilo od velike pomoći pri istraživanju.
Vođa studije, doktor Kris Kejlin sa Stenforda, kaže:
- Ljubitelji mačaka i uzgajivači su veoma zainteresovani za saradnju, kako bi sagledali nauku koja stoji iza veštačke selekcije, ali i da bi bolje sagledali kako mogu da stvore jedinke sa karakterističnim i egzotičnim šarama - rekao je doktor Kris Kejlin sa Stanforda.
On je dodao da je ovo sjajan primer tzv. građanske nauke, gde su naš rad omogućili uzgajivači i vlasnici koji su želeli da učestvuju u ovoj studiji, a mi smo podelili naše rezultate sa njima.”
Uzorkovanje DNK se vrši uzimanjem brisa iz usne duplje mačke, zatim se mačka fotografiše iz više projekcija i uzimaju se podaci o pedigreu svake mačke. Ovako su uzeti podaci i DNK od skoro 3.000 jedinki.
Istraživanje pokazuje da geni azijske leopard mačke imaju minimalni uticaj na genetski materijal rase, a ono što je mnogo zanimljivije jeste da ni jedan jedini gen azijske mačke ne utiče na jedinstvene šare bengalki, već su samo podstakli da na površinu izađu retki postojeći geni domaće mačke.
Geni domaće mačke zaslužni su za svilenkasto krzno bengalki
Baš kako je i opisano u radu, sjaj krzna je dobar primer ovoga. Naravno, sjaj krzna ne podrazumeva nikakve zaista sjajne materije u njemu, već se odnosi na jedinstvenu građu pojedinačnih dlaka koja čini krzno sjajnim i mekanim. To je veoma popularna osobina bengalske rase, za koju je tim otkrio da je stvorena mutacijom gena Fgfr2. Ovaj gen je prisutan kod svih sisara i važan je za razvoj embriona i organogenezu. Gubitak ovog gena je smrtonosan, ali mala delecija na njemu može stvoriti poželjne osobine koje se manifestuju u dlaci.
Rezultati ovog istraživanja nude korisne rezultate kako za ljubitelje mačaka tako i za naučnike zainteresovane za opštu hibridizaciju i selekciju. Barš kaže: „Ljudska DNK evropskog i azijskog nasleđa sadrži delić neandertalske DNK, koja je tu dospela hibridizacijom nakon migracije ljudi sa afričkog kontinenta.” Na izvestan način bengalske mačke su slične, sa tom razlikom da su vrste koje su hibridizovane genetski daleko udaljenije, dok je vreme koje je proteklo od hibridizacije daleko kraće. Gledano iz tog ugla, izučavanje bengalskih mačaka može nam pružiti više znanja i o nama samima.
(Telegraf Nauka / Phys.org)
Povezane vesti
Ista vrsta, različite veličine kod slepih miševa na Solomonskim Ostrvima
Neandertalske genske varijante povezane sa većom osetljivošću za bol
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
