Koliko vode ima u Zemljinoj kori?

Foto: Shutterstock/Cozine

Studija iz 2021. je otkrila da se više vode nalazi ispod površine u tlu ili u porama stena – poznata kao podzemna voda – nego u Zemljinim ledenim kapama i glečerima. Ima oko 43,9 miliona kubnih kilometara vode u Zemljinoj kori.

Preporučujemo

Nasuprot tome, led na Antarktiku sadrži oko 27 miliona kubnih kilometara vode, na Grenlandu oko tri miliona kubnih kilometara, a u glečerima van Antarktika i Grenlada 158,000 kubnih kilometara, rečeno je u studiji.

Zemljini okeani ostaju najveći rezervoar vode na planeti, sa oko 1,3 milijarde kubnih kilometara. Međutim, pored okeana, podzemne vode su najveći globalni rezervoar vode, piše Live Science.

Studija iz 2015. je procenila da ima 22,6 miliona kubnih kilometara plitke podzemne vode – u gornjih dva kilometra Zemljine kore. Studija iz 2021. je uzela u obzir podzemne vode u gornjih 10 kilometara Zemljine kore.

Prethodne procene duboke podzemne vode – ispod gornjih dva kilometra Zemljina kore – fokusirale su se samo na kristalne stene manje poroznosti, kao što je granit. Studija iz 2021. je uključila sedimentne stene, koje su poroznije od kristalnih.

Sve u svemu, studija iz 2021. je više nego udvostručila količinu podzemnih voda na dubini od dva do 10 kilometara ispod Zemljine površine – sa oko 8,5 miliona kubnih kilometara na 20,3 miliona kubnih kilometara. Ova nova procena je velika skoro kao 23,6 miliona kubnih kilometara u pogledu plitkih podzemnih voda.

Kora je obično debela 30-50 kilometara – značajno deblja od 10 kilometara dubine koju je studija iz 2021. imala u vidu. Fokus je bio na gornjem sloju kore zbog relativne krtosti i naprslih stena koje sadrže vodu. Ispod dubine od oko 10 kilometara, kora postaje znatno manje porozna i manje je verovatno da će sadržati vodu.

Plitki slojevi podzemne vode, uglavnom slatkovodni, koriste se za piće i navodnjavanje. Nasuprot tome, duboka podzemna voda je slankasta i ne može lako cirkulisati ili teći na površinu, što je značajno odvaja od ostatka vode na planeti.

Međutim, relativna izolovanost duboke podzemne vode znači da je, na nekim mestima, ta slana voda zarobljena tokom izuzetno dugih vremenskih perioda – što znači da bi mogla dati dragocen uvid u prošlost Zemlje.

„Znamo vrlo malo o tim vodama na dubini većoj od nekoliko kilometara, što predstavlja graničnu oblast za nauku“, kaže Grant Ferguson, hidrogeolog sa Univerziteta Saskačevan i glavni autor studije iz 2021.

Osim toga, te prastare vode mogu biti podrška mikrobnim ekosistemima koji su još aktivni danas. Takve duboke biološke zajednice mogu pomoći u razumevanju kako je život evoluirao na našoj planeti i kako se može razviti na drugim svetovima koji verovatno imaju vodu duboko ispod svojih površina.

(Telegraf Nauka/Live Science)