Izgleda da neki tropski sisari imaju „lunarnu fobiju“

Foto: Wikipedia/Galen B. Rathbun, CC BY 3.0 (https://creativecommons.org/licenses/by/3.0), via Wikimedia Commons

Mesečina može značiti katastrofu ili trijumf u životinjskom carstvu, pomažući vrstama sa ograničenim vidom da lakše uhvate plen, takođe dajući mogućem plenu manje mesta za skrivanje u mraku.

Istraživači su proučavali snimke 88 vrsta sisara u 17 zaštićenih tropskih šuma na tri kontinenta. Podnožja tropskih šuma su neka od najmračnijih mesta na kojima kopneni sisari žive i istraživači su hteli da utvrde kako različite vrste reaguju na promene u lunarnom ciklusu, piše IFL Science.

Preporučujemo

Za vrste koje su aktivno izbegavale ili značajno smanjivale aktivnost tokom noći sa najsnažnijom mesečinom smatra se da imaju „lunarnu fobiju“. Otkriveno je 14 takvih vrsta među 88 posmatranih. Najuobičajeniji su glodari, 11 u toj grupi – premda samo 25% ukupnog broja.

Takođe je verovatnije da vrste sa lunarnom fobijom budu više nokturnalne, iako su manje aktivne i noću i danju kad su noći obasjane mesečinom. Tokom noći sa mesečinom, 11 od 14 vrsta sa lunarnom fobijom smanjilo je ne samo aktivnost noću, već i nivoe svoje celokupne aktivnosti.

Te životinje sa većom verovatnoćom da budu aktivne tokom noći takođe su imale veću verovatnoću da budu aktivne tokom mladog meseca, ali manju verovatnoću da budu aktivne tokom punog meseca.

Od 88 vrsta, 20 je kategorizovano kao nokturnalno, a devet kao dijurnalno – aktivno tokom dana. Samo jedna vrsta je u polutamnoj zoni – najaktivnija tokom svitanja i sumraka. To je brazilski kunić Sylvilagus brasiliensis, koji je takođe selenofil, zajedno sa pekarijem Tayassu pecari i četvoroprstom surlastom rovčicom Petrodromus tetradactylus.

Takođe je ustanovljeno da 70 od 88 vrsta nisu reagovale na promene u lunarnom ciklusu. Istraživači pretpostavljaju da je tako zbog jednog od dva razloga: ili se njihova aktivnost tokom noći nije menjala na bazi Mesečevog sjaja, ili podaci nisu mogli da se klasifikuju zbog visokog odnosa šum-signal. Za 14 vrsta nema dovoljno podataka jer su osmotrene manje od 50 puta tokom noći.

Predložena objašnjenja za tri selenofilne vrste uključuju mišljenje da su pekariji veliki sisari koji žive u grupama, pa zbog toga ne bi bili lak plan na mesečini. Dve druge selenofilne vrste takođe menjaju ponašanje u noćima punog meseca.

S druge strane, selenofobne vrste kao što su armadilo i paka moraju da izbegavaju i prirodne predatore i lov ruralnog i starosedelačkog stanovništva.

Sve u svemu, potrebno je dalje istraživanje promena u ponašanju s obzirom na Mesečevu svetlost. Posmatranje krova tropske šume moglo bi biti vrlo interesantno, pošto promene u lunarnom ciklusu možda imaju izraženiji efekat na vrste koje tamo žive.

(Telegraf Nauka/IFL Science)