Vreme čitanja: oko 2 min.
Hladnoća i mrak menjaju njihovu dijetu: Ova stvorenja tokom polarnih noći žderu čak i meduze
Vreme čitanja: oko 2 min.
Podaci su prikupljeni tokom ekspedicije na Svalbardu
Hrane na Arktiku vrlo često nema u dovoljnim količinama, a situacija je još gora tokom hladnih i mračnih noći, koje traju mesecima. Upravo zbog hladnoće i mraka neka stvorenja taj problem prevazilaze tako što ulaze u stanje metaboličkog odmora tokom zime, preživljavajući na akumuliranim rezervama. Međutim, druge, poput nekih vrsta zooplanktona, razvile su drugu strategiju promene dijete – žderu čak i meduze, koje su obično smatrane nejestivim za većinu vrsta, navodi portal Frontiers.
- Dokazali smo, prvi put, da su meduze, obično smatrane organizmima sa malo nutrijenata, veoma važan izvor hrane za amfipode tokom polarnih noći. Primera radi, našli smo dokaze da neke amfipode jedu meduze, uglavnom njihove nasukane leševe. Druge vrste love žive meduze – rekla je Ankatrin Dišeret, doktorandkinja Instituta Alfred Vegener u Nemačkoj i autorka studije.
Preporučujemo
Kolaps Golfske struje zalediće Evropu i Ameriku: Da li film „Dan posle sutra“ postaje stvarnost?
Skoro polovina migratornih vrsta na svetu doživljava opadanje
U januaru i februaru 2022. Dišeretova i drugi članovi grupe istraživača sa Instituta učestvovali su u ekspediciji na Svalbardu. Kada su u brodiću krenuli da ispituju okruženje otkrili su da su vode prepune meduza. I to ne samo „pravih meduza“ poput lavovske grive, naglašavaju, već i hidrozoe poput ružičaste šlem meduze ili mekušce.
Naučnici su uzeli uzorke amfipoda – račića dugih između pet i 20 milimetara. Odabrali su da se fokusiraju na njih jer ih ima mnogo i smatraju se važnom komponentom ekosistema u fjordovima. Uglavnom je reč o četiri vrste - Orchomenella minuta, Anonyx sarsi, Gammarus setosus i Gammarus oceanicus.
Istraživači su secirali utrobu svakog uhvaćenog amfipoda, a onda su koristili DNK metabarkodiranje da identifikuju ostatke plena.
DNK meduza različitih vrsta dominirao je u utrobi obe vrste Gammarusa, zajedno sa algama i nekim manjim račićima. DNK meduza, mada u manjoj količini, pronađen je i kod ostale dve vrste, čime je dokazano da sve četiri vrste redovno jedu medize. Orchomenella minuta i Anonyx sarsi hrane se uglavnom ostacima meduza, dok obe vrste Gamarusa love žive rebronoše, zaključili su naučnici.
Ribe, žive ili mrtve, takođe su bile važan izvor hrane i za A. sarsi i za O. minuta, kao i mnogočekinjasti crvi, ljuskari i mekušci.
Tim je otkrio i da je između 27 i 60 odsto uhvaćenih račića imalo praznu utrobu. To potvrđuje nedostatak hrane tokom polarne noći, čak i kod vrste koma može da menja dijetu.
- Nedavno je došlo do promene u proučavanju meduza i zna se da one nisu „ćorsokak lanca ishrane“. Jedu ih mnoge vrste organizama. Naše opservacije su potvrdile način na koji naučnici vide meduze u lancu ishrane. Zato što se njihov telo brzo vari, one se nekad zanemaruju kao plen – rekla je dr Šarlot Havermans, vođa ekspedicije i prva autorka studije.
(Telegraf Nauka/Frontiers)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
