Irvasi spavaju dok preživaju – strategija koja im može pomoći leti

Foto: Pixabay

EEG snimci pokazuju da moždani talasi irvasa tokom preživanja liče na moždane talase prisutne tokom neREM spavanja, a ti obrasci moždanih talasa ukazuju da su irvasi „odmorniji“ nakon preživanja, piše Phys.org.

Istraživači spekulišu da taj multitasking može pomoći irvasima da se dovoljno naspavaju tokom letnjih meseci kada hrane ima u izobilju, a oni se hrane skoro neprestano, pripremajući se za dugu arktičku zimu oskudnu hranom.

Preporučujemo

„Što više irvasi preživaju, manje dodatnog neREM spavanja im je potrebno“, kažu istraživači. „Mislimo da je vrlo važno da mogu da uštede vreme i ostvare svoje potrebe za spavanjem i varenjem istovremeno, naročito tokom letnjih meseci“.

Ciklusi obdanice i mraka ne postoje na Arktiku tokom zime i leta, a ranije studije su pokazale da arktički irvasi ne ispoljavaju cirkadijalne bihevioralne ritmove tokom tih sezona, mada su aktivniji tokom obdanice prilikom prolećne i jesenje ravnodnevice, kad su cikusi obdanice i mraka prisutni.

Međutim, da li su te sezonske razlike takođe uticale na to koliko dugo – i koliko dobro – irvasi spavaju nije bilo poznato.

Da bi ispitali uticaj sezonskih ciklusa obdanice i mraka na obrasce spavanja kod irvasa, istraživači su primenili neinvazivnu elektroencefalografiju (EEG) na irvasima iz evroazijskih tundri (Rangifer tarandus tarandus) u norveškom gradu Tromse tokom jesenje ravnodnevice, letnje dugodnevice i zimske kratkodnevice.

Svi irvasi su bili odrasle ženke i eksperimenti su izvedeni u zatvorenim štalama sa kontrolisanim osvetljenjem, neograničenom hranom i konstantnom temperaturom.

Otkriveno je da su irvasi spavali otprilike isto vreme tokom zime, leta i jeseni uprkos činjenici da su bili mnogo aktivniji leti. To je u suprotnosti sa drugim vrstama koje menjaju količinu spavanja zavisno od uslova sredine. U proseku, irvasi su proveli 5,4 sati u neREM snu, 0,9 sati u REM snu i 2,9 sati preživajući tokom datog perioda od 24 sata, bez obzira na sezonu.

„Činjenica da irvasi spavaju isto vreme tokom zime i leta implicira da verovatno imaju druge strategije za izlazak na kraj sa ograničenim vremenom za spavanje tokom arktičkog leta“, kažu istraživači.

Jedna moguća strategija je šansa za odmor tokom preživanja – ponovnog žvakanja delimično svarene hrane, što je važna komponenta varenja za irvase i druge preživare.

Ranije je primećeno da domaće ovce, koze, krave i miš-jeleni proizvode moždane talase nalik onima prilikom spavanja dok preživaju, ali nije bilo jasno da li preživanje može imati sličnu okrepljujuću funkciju.

EEG nalazi kod irvasa tokom preživanja liče na obrasce moždanih talasa koji ukazuju na neREM spavanje, uključujući povećanu aktivnost sporih talasa i sigma talasa.

Irvasi koji spavaju i irvasi koji preživaju takođe su ispoljavali slično ponašanje, sa tendencijom da tiho sede ili stoje tokom obe aktivnosti, i manje su reagovali na uznemiravanja poput sedanja ili ustajanja susednog irvasa.

Irvasi su direktno reagovali na takva ometanja (gledajući prema susednom irvasu) u 45% slučajeva ako su budni, ali samo u 25% ako preživaju, i 5% ako su u neREM fazi spavanja.

Istraživači su zatim testirali da li preživanje može da smanji potrebu irvasa za snom lišavajući ih spavanja tokom dva sata i mereći njihove moždane talase tokom sna pre i posle tog uskraćivanja.

Nalazi sugerišu da preživanje smanjuje potrebu za snom, što bi moglo koristiti irvasima jer ne moraju da gube na oporavku putem spavanja kad provedu više vremena preživajući. Ovo je naročito važno tokom leta jer što više jedu više vremena moraju da provedu preživajući.

„Preživanje povećava apsorpciju hranljivih materija, tako da je bitno da irvasi provedu dovoljno vremena preživajući tokom leta kako bi dobili na težini u iščekivanju zime“, kažu istraživači.

Pošto izgleda da irvasi spavaju tokom preživanja samo jedan deo vremena, buduća istraživanja bi trebalo da uporede uticaj preživanja tokom spavanja sa preživanjem u budnom stanju. Takođe bi trebalo posmatrati ponašanje i spavanje irvasa u prirodnijim uslovima na otvorenom.

Međutim, takva posmatranja bi zahtevala hirurški implantirane EEG senzore umesto neizvazivnih površinskih elektroda.

„Mogli bismo da obratimo pažnju i na mlade irvase. Znamo da je potreba za snom mnogo veća kod male dece i beba, pa bi bilo zanimljivo posmatrati spavanje kod mlađih irvasa“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)