10.000 spavanja na dan: Kako ogrličasti pingvini preživljavaju sa mikrospavanjima

Foto: NOAA

Spavati noću u intervalima od samo četiri sekunde možda zvuči kao neki oblik torture, ali ne za ogrličaste pingvine, koji padnu u san hiljadama puta dnevno, piše Guardian.

Naučnici na Ostrvu kralja Džordža na Antarktiku otkrili su da te ptice dremaju više od 10.000 puta na dan, što im omogućava da neprestano nadziru svoja gnezda, štiteći jaja i mladunce od predatora. Sveukupno, ptice odspavaju 11 sati dnevno – bez kontinuiranog spavanja.

Preporučujemo

Istraživači su ranije posmatrali spavanje pingvina u 1980-im. Zabeleženo je fragmentirano spavanje tokom kratkih vremenskih perioda, što su nazvali „dremljivost“. U najnovijem istraživanju, otkriveno je da to fragmentirano spavanje traje ceo dan, s tim da pingvini ne „padaju“ u dublji san.

„Spavanje kod ogrličastih pingvina u procesu reprodukcije bilo je fragmentirano u svim uslovima i položajima na kopnu“, kaže se u studiji objavljenoj u žurnalu Science. Nalazi sugerišu da mikrospavanja mogu ispuniti barem neke restorativne funkcije spavanja. Proučavani pingvini su spavali stojeći ili ležeći.

Izgleda da je spavanje prisutno kod svih životinja, ali ih čini ranjivim jer gube sposobnost da brzo reaguju na spoljne faktore. Najveći deo istraživanja o spavanju je rađen kod miševa, pacova i ljudi, ali rad sa drugim vrstama pokazuje u kojoj tački promene u okruženju utiču na spavanje.

Pingvini su proučavani u divljini pomoću elektroencefalografije (EEG) i video snimaka. Mikrospavanja su pokazana moždanom aktivnošću povezanom sa spavanjem i sklapanjem očiju. Primećeno je malo povećanje dubine sna oko podneva, kad je opasnost od predatora mogla biti najmanja.

Kod ogrličastih pingvina, jedan roditelj sedi na gnezdu nekoliko dana dok je partner odsutan zbog hranjenja. Produženo spavanje bi moglo dovesti jaja ili mladunce u opasnost od predatora kao što su smeđi pomornik ili drugi pingvini.

Istraživači su proučavali 14 pingvina na jajima, iz kolonije sa više od 2.700 parova. Otkriće da te ptice ostvare hiljade mikrospavanja u trajanju od samo četiri sekunde nije zabeleženo, čak ni kod pingvina.

Studije pokazuju da neke vrste rutinski spavaju vrlo kratko, naizgled bez štete po njihovo funkcionisanje u budnom stanju. Afrički slonovi spavaju u proseku dva sata dnevno, uglavnom dok stoje. Ponekad ne spavaju 48 sati.

Kod nekih vrsta postoje razlike između polova: muškim vinskim mušicama je potrebno više od deset sati sna dnevno, dok su ženkama dovoljna četiri sata, i mogu da prežive sa manje od 15 minuta sna bez vidljivog uticaja na njihove šanse za opstanak.

Džinovske fregate mogu da budu mesecima u vazduhu tokom okeanskih migracija. U tom periodu mogu da spavaju manje od sat vremena dnevno, a ipak i dalje lete i love. Kad se vrate kući, obezbede rezerve sna spavajući skoro 13 sati dnevno.

Ovi sistemi dovode u pitanje vladajuće shvatanje sna kao bitnog stanja od kojeg zavisi učinak u budnom stanju. Studija predstavlja najekstremnije primere inkrementalnog načina na koji se obezbeđuje korist od spavanja. Postavlja se pitanje koliko spavanje može biti izmenjeno bez gubitka koristi.

Pokazivanje da ovaj način spavanja na nanosi štetu pingvinima dovodi u pitanje trenutno shvatanje fragmentacije kao suštinski štetne po kvalitet spavanja.

(Telegraf Nauka/Guardian)