Šimpanze mogu da prepoznaju kolege posle više decenija – naročito ako su bile u dobrom odnosu

Pixabay/sasint

Bez obzira na to da li je u pitanju more lica na godišnjici mature ili daleka rodbina na venčanju, naša sposobnost da zapamtimo ljude koje smo upoznali pre mnogo godina može se pokazati kao korisna. Izgleda da naši evolucioni rođaci imaju sličnu sposobnost.

Istraživači su otkrili da bonoboi i šimpanze mogu da se sete kolega sa kojima su proveli vreme u prošlosti, iako su potom bili razdvojeni decenijama. Štaviše, to prepoznavanje izgleda zavisi od toga da li su se slagali jedan s drugim, piše Guardian.

Preporučujemo

„Ovi rezultati predstavljaju neka od najdužih dugoročnih pamćenja zabeleženih kod životinja ne računajući ljude. Takođe se radi o jednoj od prvih studija koje pokazuju da pamćenje čovekolikih majmuna može biti oblikovano njihovim društvenim odnosima“, kaže dr Lora Luis sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju.

„To je iznenađujuće jer su dužina i priroda tog društvenog pamćenja veoma slični našem sopstvenom ljudskom dugoročnom pamćenju“.

Luis dodaje da je prethodno najduže pamćenje kod životinja koje nisu ljudi bilo zabeleženo kod delfina, koji mogu da zapamte vokalizacije drugih jedinki 20 godina, dok je kod bonoboa otkriveno da pamte vokalizacije do pet i po godina.

Istraživači su pred 26 bonoboa i šimpanzi prikazali slike drugih pripadnika njihove vrste.

Dve slike su bile prikazane odjednom, slika jedinke koju ranije nisu sreli i slika bivšeg kolege iz grupe koji je ili umro ili je prebačen na drugu lokaciju barem devet meseci ranije. Istraživači su pratili pogled majmuna.

Rezultati ukazuju da su, u proseku, majmuni proveli više vremena gledajući slike bivših kolega nego stranaca, mada je ovaj nalaz bio najsnažniji kod 12 majmuna u utočištu „Kumamoto“ u Japanu, koji su najupoznatiji sa takvim eksperimentima.

„U najekstremnijem slučaju, bonobo ženka Luiz nije videla svoju sestru Loretu i sestričinu Erin više od 26 godina u vreme testiranja. Upadljivo je pokazivala jaku pristrasnost prema Loreti i Erin“, pišu naučnici.

Rezultati takođe sugerišu da majmuni više gledaju bivše kolege ako je njihov odnos bio generalno pozitivan. Pozitivne odnose između čovekolikih majmuna karakteriše više vremena provedenog u uzajamnoj blizini i uzajamnom čišćenju. Stoga može biti da su im takve veze značajnije čak i posle višegodišnje razdvojenosti.

Potreban je dalji rad da bi se shvatilo zašto bi ovaj tip dugoročnog pamćenja mogao imati evolucione koristi za čovekolike majmune, ali jedan faktor bi mogao biti što, kad dostignu reproduktivni uzrast, ženke napuštaju grupe u kojima su rođene kako bi se pridružile susednim grupama, prvenstveno da bi se izbeglo parenje između bliskih rođaka.

Iako su eksperimenti ukazali da su majmuni jednako dobri u pamćenju rođaka kao i u pamćenju jedinki koje im nisu rođaci, to je možda zbog veličine uzorka, ili govori da su odnosi izvan porodice takođe važni – ukazujući na jake veze ili čak saveze sa onima koji nisu rođaci.

(Telegraf Nauka/Guardian)