Vreme čitanja: oko 2 min.
„Zadnjica“ ovog morskog crva pliva svojim putem
Vreme čitanja: oko 2 min.
Naoružan sopstvenim očima, antenama i čekinjama za plivanje, zadnji deo tela se odvaja zbog reprodukcije.
Istraživački tim predvođen profesorom Toruom Miurom sa Tokijskog univerziteta pokazao je kako ekspresija razvojnih gena kod japanskog zelenog mnogočekinjastog crva Megasyllis nipponica pomaže formiranju plivajućeg reproduktivnog dela zvanog stolon, piše EurekAlert.
Život uvek nađe način da nas iznenadi. Prisustvo specifičnog reproduktivnog mehanizma kod nekih člankovitih ili segmentisanih crva je jedno takvo iznenađenje. U procesu zvanom stolonizacija, zadnji deo tela sa gonadama mnogočekinjastog crva odvaja se od svog originalnog tela.
Preporučujemo
Supervulkanski „megaslojevi“ na dnu mora ukazuju na katastrofe u Evropi svakih 10-15 hiljada godina
Zašto je Island toliko vulkanski aktivan? Magma se gomila, erupcija je neminovna
Taj odvojeni deo se naziva stolon i pun je gameta (jajnih ćelija ili spermatozoida). Stolon pliva posebno i mresti se kad naiđe na suprotan pol. Samostalno plivanje ne samo da štiti prvobitno telo od opasnosti u životnoj sredini, već može pomoći i da se gameti raštrkaju na veće udaljenosti.
Da bi plivao samostalno, stolon razvija sopstvene oči, antene i čekinje dok je još prikačen za prvobitno telo. Međutim, kako se glava stolona formira usred originalnog tela?
Pažljive histološke i morfološke opservacije otkrile su da formiranje stolona počinje sazrevanjem gonada u zadnjem delu. Zatim se formira glava u prednjem delu razvijajućeg stolona. Čulni organi poput očiju i antena i čekinje formiraju se ubrzo nakon toga. Pre nego što se otkači, stolon razvije nerve i „mozak“ radi nezavisnog opažanja i ponašanja.
Dobro poznata grupa gena povezanih sa formiranjem glave definiše region glave raznih životinja. Miura i saradnici su otkrili da je ekspresija tih gena veća u regionu glave stolona. Tipično, ekspresija gena za formiranje glave nije tolika u sredini tela. Međutim, tokom razvoja gonada kod mnogočekinjastih crva, ekspresija gena za formiranje glave je visoka u sredini zadnjeg dela originalnog tela.
Hoks geni određuju telesnu segmentaciju zajedno sa telom crva. Naučnici su mislili da će ekspresija tih gena biti različita od prednjeg do zadnjeg dela, ali je bila konstantna. Kao rezultat, stolonima nedostaje diferenciran digestivni trakt i imaju ponovljene jednolike segmente tela (osim glave i repa). To pokazuje da je samo deo koji čini glava indukovan u zadnjem delu tela radi kontrole mrešćenja i reprodukcije.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
Povezane vesti
Ekstremna ponašanja papagaja – ponekad usvajaju, a ponekad ubijaju mladunce drugih papagaja
Zašto većina sisara ima pet prstiju - još nije sasvim jasno
Beznogi vodozemci proizvode mleko za svoje mladunce
Topljenje antarktičkog morskog leda izaziva katastrofalan reproduktivni neuspeh za carske pingvine
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
