Svet krši granicu zagrevanja od 1,5 stepeni

Foto: Shutterstock

Otprilike trećinu dana u 2023, prosečna globalna temperatura je bila najmanje 1,5 stepeni viša od preindustrijskih nivoa. Dugoročno ostajanje ispod tog limita se uveliko smatra bitnim da bi se izbegli najštetniji uticaji klimatskih promena.

Međutim, 2023. je „na dobrom putu“ da bude najtoplija dosad zabeležena godina, a 2024. bi mogla biti još toplija.

Preporučujemo

Ovaj najnoviji nalaz dolazi nakon rekordnih temperatura u septembru i leta punog ekstremnih klimatskih događaja širom velikog dela sveta, piše BBC.

Kad su se politički lideri okupili u Parizu u decembru 2015, potpisali su sporazum o zadržavanju dugoročnog rasta globalnih temperatura u ovom veku „znatno ispod“ dva stepena i ulaganju svih napora da se to bude ispod 1,5.

Dogovoreni limiti se odnose na razliku između globalnih prosečnih temperatura danas i njihovog nivoa u preindustrijskom periodu, 1850-1900 – pre raširene upotrebe fosilnih goriva.

Prekoračivanje tih pariskih granica ne znači njihovo premašivanje tokom jednog dana ili nedelju dana, već uključuje prelazak te granice tokom 20-godišnjeg ili 30-godišnjeg proseka.

Ova dugoročno prosečno zagrevanje trenutno iznosi oko 1,1-1,2 stepena. Međutim, što se češće krši limit od 1,5 stepeni za pojedinačne dane, svet je bliži kršenju te granice u dugoročnijem smislu.

To se prvi put u savremenom dobu desilo tokom nekoliko dana u decembru 2015, kad su političari potpisivali sporazum o 1,5 stepeni. Otada je ta granica više puta povređena, obično samo tokom kratkih perioda.

Godine 2016, pod uticajem snažnog El Ninjo fenomena – prirodne klimatske promene sa tendencijom da povećava globalne temperature – bilo je oko 75 dana sa premašivanjem granice.

Međutim, Bi-Bi-Sijeva analiza podataka iz programa „Kopernik“ pokazuje da je u 2023, do 2. oktobra, oko 86 dana bilo preko 1,5 stepeni toplije od preindustrijskog proseka. To nadmašuje rekord iz 2016. znatno pre kraja ove godine.

Postoji mala neizvesnost u pogledu tačnog broja dana kad je granica prekoračena jer brojevi reflektuju globalni prosek koji može sadržati mala odstupanja u podacima. Međutim, razlika s kojom 2023. već nadmašuje cifre iz 2016. ukazuje da je rekord već oboren.

Jedan važan faktor u povećanju temperature jeste delovanje El Ninja. To je potvrđeno pre samo nekoliko meseci – mada je slabije nego na vrhuncu u 2016. Ovi uslovi doprinose upumpavanju toplote iz istočnog Pacifika u atmosferu. To bi moglo objasniti zašto je 2023. godina prva u kojoj je anomalija od 1,5 stepeni zabeležena između juna i oktobra.

Dani kad temperaturna razlika premašuje 1,5 stepeni nastavili su u septembru, neki sa više od 1,8 stepeni iznad preindustrijskog proseka. Septembar je kao celina bio 1,75 stepeni iznad preindustrijskog nivoa, a godina je zasad oko 1,4 stepena iznad proseka 1850-1900.

Iako je 2023. „na dobrom putu“ da postane najtoplija zabeležena godina, ne očekuje se da će prekoračiti limit zagrevanja od 1,5 stepeni kao globalni prosek u punih 12 meseci.

Foto: Shutterstock

Svetski okeani takođe doživljavaju neobično visoke temperature ove godine, oslobađajući dodatnu toplotu u atmosferu.

„Severni Atlantik je najtopliji od kad se vodi evidencija. Što se severnog Pacifika tiče, imamo pojas abnormalno tople vode koji se proteže od Japana do Kalifornije“, kaže dr Dženifer Frensis iz američkog Istraživačkog centra „Vudvel“.

Iako emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte povećavaju prosečnu temperaturu, tačan razlog za skok temperatura okeana nije potpuno poznat.

Jedna teorija jeste da je opadanje zagađenja vazduha zbog transporta preko severnog Atlantika smanjilo broj malih čestica i povećalo zagrevanje. Ti „aerosoli“ su delimično neutralisali efekat staklene bašte reflektujući izvesnu Sunčevu energiju i održavajući Zemljinu površinu hladnijom nego što bi inače bila.

Još jedan, možda manje poznat faktor, jeste situacija oko Antarktika. Postoji zabrinutost zbog stanja morskog leda oko najhladnijeg kontinenta – podaci pokazuju mnogo niže nivoe nego bilo koje prethodne zime.

Neki stručnjaci smatraju da dva skoka temperature na Antarktiku u proteklim mesecima – izazvana prirodnom varijabilnošću – povećavaju globalni prosek. Ipak, teško je identifikovati tačan uticaj dugoročnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom.

Iako će se severna hemisfera prirodno hladiti tokom jeseni i zime, postoji shvatanje da bi se velika temperaturna razlika u odnosu na preindustrijski period mogla zadržati, naročito dok El Ninjo dostiže vrhunac krajem ove godine ili početkom sledeće.

Istraživači smatraju da bi ove anomalije visoke temperature trebalo da budu poziv za buđenje političkim liderima koji će se okupiti u Dubaju u novembru na samitu o klimatskim promenama COP28.

Akcija u pogledu emisija gasova je neophodna i to ne samo u dugoročnom smislu. U martu su Ujedinjene nacije pozvale na ubrzavanje klimatskih akcija, ističući da su efikasne opcije za redukciju emisija već dostupne - od obnovljivih izvora energije do električnih vozila. Organ UN za klimatske promene (IPCC) jasno kaže da moramo prepoloviti emisije tokom ove decenije, a zatim postići ravnotežu između proizvodnje i uklanjanja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Kao što su pokazali ovogodišnji ekstremni klimatski događaji – od toplotnih talasa u Evropi do ekstremnih kiša u Libiji –posledice klimatskih promena se pojačavaju sa svakim delićem stepena zagrevanja.

(Telegraf Nauka/BBC)