Vreme čitanja: oko 2 min.
Nemaju oči, kičmu i mozak, ali osećaju iskonsku emociju - strah: Neverovatno otkriće o valjkastim crvima
Vreme čitanja: oko 2 min.
Eksperimenti na Caenorhabditis elegans pokazali da i ove životinje imaju osnovne emocije
Možda zvuči neverovatno, ali valjkasti crv, koji nema oči, kičmu i mozak, verovatno ima osnovne životinjske emocije, piše Science Alert. U najnovijem istraživanju Gradskog univerziteta Nagoje i Severoistočnog univerziteta u SAD valjkasti crv Caenorhabditis elegans pokazao je stalne negativne reakcije na kratkotrajne strujne udare. Nekoliko minuta nakon tih šokova, pripadnici ove vrste nastavljali su da beže velikom brzinom po laboratoriji.
Preporučujemo
Napravljen od bronze, štitio je celu glavu i vrat hoplita: Šlem grčkih ratnika otkriven na ruskom poluostrvu
Eksplozije, biološko oružje i akcelerator: Reporter Telegraf Nauke u poseti Institutu za nuklearne nauke Vinča
Istraživači veruju, a to su napisali i u studiji objavljenoj u žurnalu Genetics, da ovaj dugotrajni odgovor, koji liči na bežanje, ukazuje na stanje straha.
I dužina i jačina negativnog stanja valjkastog crva ukazuje da ga reguliše specijalno nervno kolo u vrlo jednostavnom nervom sistemu, a ne direktna stimulacija motornog sistema.
- Ove osobine nedavno su počele da se smatraju osnovnim karakteristikama emocija, što ukazuje da reakcija C. elegans na električni šok može da ukazuje na formu emocije, nalik strahu – navodi se u studiji.
Otkrića su novi argument u debati o tome da li beskičmenjaci mogu da osete primitivne preteče emocija kakve mi imamo.
Simple Worms Might Experience Basic, Fear-Like Emotions https://t.co/kycSzxiQBU— ScienceAlert (@ScienceAlert) October 2, 2023
Nedavni eksperimenti na račićima, bumbarima i vinskim mušicama ukazuje na to da beskičmenjaci zaista imaju dugotrajna pozitivna i negativna kognitivna stanja nakon specijalnog stimulusa.
Kako navodi Science Alert, Čarls Darvin je pisao da „čak i insekti pokazuju ljutnju, bes, ljubomoru i ljubav“, mada je to bilo uglavnom bazirano na ljudskoj tendenciji da daje ljudske karakteristike i drugim bićima, a ne na objektivnim eksperimentima. Mnogi naučnici i danas smatraju da ne postoji način da se objektivno mere emocije kod životinja i da se time ne treba baviti.
Da bi se neki odgovor životinje na stimulus smatrao emocijom mora da zadovolji četiri kriterijuma – mora da traje i po završetku stimulusa, mora da se povećava ili smanjuje u skladu sa jačinom stimulusa, mora da dominira nad drugih odgovorima i mora se smatrati konzistentnim. C. elegans zadovoljava najmanje tri od četiri kriterijuma.
Tokom eksperimenata, kada bi elektrošok trajao 45 sekundi, crv bi bežao od njega velikim brzinama još najmanje dva minuta. U tom stanju straha nije ih zanimala hrana koja se nalazila kraj njih. Čak i kada je elektrošok trajao samo pet sekundi, crv bi bežao 1,5 minuta pre nego što bi se smirio.
Kada su istraživači ponavljali eksperiment na crvima koji nisu mogli da proizvode neuropeptide, što je ekvivalentno ljudskim hormonima, crvi su ostajali u stanju straha duže.
- Neophodni signali neuropeptida kod valjkastih crva podsećaju na neuropeptidnu regulaciju kod sisara, uključujući i ljude, kada stanje straha u mozgu kontroliše evolutivno očuvan molekularni mehanizam – piše u studiji.
(Telegraf Nauka/Science Alert)
Povezane vesti
Šokantno otkriće o crvićima u zabranjenoj zoni Černobilja
Da li je ovo najstrašniji zvuk u prirodi: Šta životinjama ledi krv u žilama više od rike lavova i pucnjeva?
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
