Da li je evolucija životinja počela predatorskim stilom života?

Printskrin: Youtube/@DeepMarineScenes

Iznenađujući nalazi istraživačke grupe predvođene profesorom dr Tomasom Holštajnom sa Hajdelberškog univerziteta o razvoju morskih sasa kazuju da je predatorski način života odredio njihovu evoluciju i imao značajan uticaj na nastanak njihovog nervnog sistema, piše Phys.org.

Istraživači su pokazali da se rani životni oblici (larve) malih morskih sasa Aiptasia aktivno hrane živim plenom i da ne zavise od algi. Da bi uhvatile plen, larve sasa koriste specijalizovane žarne ćelije i jednostavnu neuronsku mrežu.

Preporučujemo

U ranom embrionskom razvoju višećelijskih organizama, gastrulacija ima ključnu ulogu. „U svom najjednostavnijem obliku, gastrula se razvija iz šuplje sfere ćelija, blastule, formirajući stadijum larve sa utrobom i ustima. Sve životinje prolaze kroz ovu fazu gastrule, koja je mogla postojati i na početku evolucije životinja“, objašnjava profesor Holštajn, biolog u Centru za izučavanje organizama.

Ira Megele iz njegove istraživačke grupe dokazala je da već u kasnoj fazi gastrule larve morskih sasa hvataju plen prikladne veličine pomoću svojih žarnih ćelija, gutaju ga putem svojih usta i vare ga u svom primitivnom gastrointestinalnom sistemu.

Laboratorijske studije o nutritivnim uslovima pokazale su da je hrana za sićušne larve sasa morala biti divoljno mala i živa.

Veličina larvi se povećava neprestano i brzo, nakon čega dolazi do smeštanja na supstrat i metamorfoze u primarne polipe.

Predatorski životni stil oblika sličnih gastruli sa ekstruzivnim organelama koje luče toksine i takođe se nalaze kod jednoćelijskih organizama i prostih crva mogao je biti suštinski pokretač rane evolucije višećelijskih organizama i razvoja složenih, organizovanih nervnih sistema.

(Telegraf Nauka/Phys.org)