Naučnici prvi put izolovali RNK neke izumrle vrste

Printskrin: Youtube/ SciNews

Taj genetski materijal – iz 130 godina starog tasmanijskog tigra (tilacina), primerka u kolekciji Švedskog muzeja istorije prirode u Stokholmu – omogućava naučnicima da bolje razumeju kako su geni te životinje funkcionisali, piše CNN.

Otprilike veličine kojota, tilacin je bio torbarski predator. Nestao je pre oko 2.000 godina skoro svuda osim australijske ostrvske države Tasmanije, gde su ga evropski doseljenici lovili do istrebljenja. Poslednji tasmanijski tigar koji je živeo u zarobljeništvu, nazvan Bendžamin, umro je 1936. godine u zoološkom vrtu u Hobartu.

Preporučujemo

Glavni autor studije, kompjutacioni biolog u Centru za paleogentiku, Emilio Marmol Sančez kaže da, iako deekstinkcija nije cilj istraživanja, bolje razumevanje genetske strukture tasmanijskog tigra može pomoći nedavno pokrenutim naporima da se ta životinja vrati iz mrtvih u nekom obliku.

Povratak izgubljene vrste

Vođa projekta oživljavanja tilacina Endru Pask kaže da je dokument „revolucionaran“. „Ranije smo mislili da je jedino DNK ostala u starim muzejskim i drevnim uzorcima, ali ovaj dokument pokazuje da takođe možete izvući RNK iz tkiva“, rekao je Pask, profesor na Univezitetu u Melburnu.

„Ovo će nam mnogo pomoći u razumevanju biologije izumrlih životinja i izgradnji boljih izumrlih genoma“, dodao je on.

Drevna DNK, u odgovarajućim uslovima, može opstati više od milion godina i drastično je promenila razumevanje prošlosti. RNK, privremena kopija nekog dela DNK, fragilnija je i brže se raspada nego DNK, a donedavno nije smatrano da opstaje iole dugo.

Knjiga recepata

Istraživački tim je uspeo da sekvencira RNK kože i skeletnih mišićnih tkiva i da identifikuje gene specifične za tilacina. Te informacije su deo onoga što je poznato kao transkriptom, kao što su informacije smeštene u DNK poznate kao genom.

DNK se često opisuje kao uputstvo za život koji sadrži svaka ćelija tela. Pored drugih ćelijskih funkcija, RNK proizvodi proteine kreirajući kopiju određenog pojasa DNK u procesu poznatom kao transkripcija.

Razumevanje RNK omogućava naučnicima da sastave potpuniju sliku biologije neke životinje, kaže Sančez. On to upoređuje sa gradom gde svaki restoran dobije jednu ogromnu knjigu recepata – DNK. Međutim, RNK omogućava svakom restoranu da pravi različita jela iz tog priručnika.

„Ako se fokusirate samo na DNK, nećete moći da pohvatate razlike između svih tih restorana. Pomoću RNK možete otići u restoran i probati hranu, probati paelju, suši ili sendviče“, rekao je Sančez.

„Možete naučiti mnogo…čitajući te recepte“, dodao je on, „ali nećete iskusiti stvarne deliće metabolizma, biologije koju svi ti restorani ili ćelije imaju između sebe“.

(Telegraf Nauka/CNN)