Čavke napuštaju prijatelje da bi došle do hrane, ali ostaju uz porodicu

Foto: Pixabay/didgeman

Krv možda nije voda kad se radi o ljudskim odnosima – a izgleda da to važi i za čavke, pošto su naučnici otkrili da one lako menjaju prijatelje da bi došle do hrane, ali se drže porodice čak i po cenu gladovanja, piše Guardian.

Izučavanje kolonija čavki u zapadnom Kornvolu utvrdilo je da te male vrane napuštaju stare prijatelje i pronalaze nove ako im to pomaže da dobiju nagradu, ali ostaju uz porodicu i u dobru i u zlu.

Preporučujemo

Naučnici su suočili čavke – veoma druželjubive ptice – sa zadatkom u kojem je pristup ukusnim crvima zavisio od toga koje individue dolaze zajedno.

Iako su ptice ubrzo promenile prijatelje da bi dobile najbolje nagrade, ostajale su sa potomstvom, braćom i sestrama i partnerima (čavke se pare za ceo život) bez obzira na ishod.

Ova studija, deo deceniju dugog kornvolskog projekta, daje nove uvide u način funkcionisanja društvenih odnosa kod nekih životinja.

Aleks Tornton, profesor kognitivne evolucije u Centru za ekologiju i konzervaciju na Eksiterskom univerzitetu, kaže: „Posmatramo stotine čavki, od koji svaka nosi malenu identifikacionu pločicu ugrađenu u prsten na nozi.

U ovom eksperimentu smo nasumično podelili čavke u dve grupe i programirali hranilice da omoguće pristup crvima samo ako jedinke iz iste grupe dođu zajedno. Solo ptice bi dobile zrnevlje, ali ne poželjnije crve“.

„Ideja je bila da saznamo da li one mogu prilagoditi svoje društvene veze. Možda su imali prijatelje u pogrešnoj grupi. Da li ih napustite i počnete da se provodite vreme sa individuama iz ispravne grupe?“

Čavke su se pokazale kao vrlo pametne, brzo učeći da napuste prijatelje iz druge grupe kako bi dobile najbolje nagrade. Međutim, pravile su izuzetak kad se radilo o bliskim rođacima čak i ako ne dobiju ništa.

Osnovna ideja je da, ako treba da pratite interakcije sa drugim individuama, zapamtite ishode tih interakcija i iskoristite ih da prilagodite svoje ponašanje. Tornton kaže da su čavke odlične za proučavanje jer su pametne i imaju dinamične društvene mreže.

Majkl Kings sa Eksiterskog univerziteta kaže: „Ovi rezultati imaju značajne implikacije za naše razumevanje evolucije inteligencije pošto pokazuju da sposobnost praćenja i pamćenja informacija o partnerima može doneti korist“.

„Naši nalazi takođe doprinose razumevanju kako društva proizilaze iz individualnih odluka“, rekao je Džoš Arbon sa Bristolskog univerziteta.

Ustanovljen 2012, projekat „Kornvolska čavka“ uključuje tri kolonije, sa više od 2.500 individualno prepoznatljivih čavki sa obojenim prstenovima i sa pločicama za identifikaciju putem radio frekvencije.

(Telegraf Nauka/Guardian)