Sićušni robot promenljivog oblika može da se uvuče u tesna mesta

CLARI – „popustljivi zglobni robotski insekt s nogama“ – dolazi od inženjera sa Univerziteta Kolorado u Bolderu. Takođe ima potencijal da pomogne prilikom ukazivanja prve pomoći nakon velikih katastrofa na potpuno drugačiji način, piše EurekAlert.

Nekoliko ovih robota može lako stati na vaš dlan, a svaki je lakši od ping-pong loptice. CLARI se može transformisati iz kvadratnog oblika u dugačak i tanak oblik kad okruženje postane skučeno, kaže Heiko Kabuc, doktorand mašinstva.

Preporučujemo

CLARI trenutno ima četiri noge, ali njegov dizajn omogućava inženjerima da kombinuju dodatke.

„Ima modularan dizajn, što znači da se vrlo lako može podešavati i dodavati još nogu“, rekao je Kabuc. „Voleli bismo da jednog dana napravimo osmonogog robota poput pauka koji bi mogao da hoda po paučini“.

CLARI je još u početnoj fazi razvoja, dodao je docent Kaušik Džejaram. Na primer, vezan je za žice koje ga snabdevaju energijom i prenose mu osnovne komande. Međutim, inženjer se nada da će jednog dana ove malene mašine moće da idu samostalno u prostore gde nijedan robot ranije nije bio – kao što su unutrašnjost mlaznog motora ili ruševine zgrada.

„Većina robota danas u osnovi izgleda kao kocka. Zašto bi svi bili isti? Životinje imaju sve oblike i veličine“, smatra Džejaram.

Moć bubašvabe

Roboti mogu da odražavaju životinjski svet. Kao student, Džejaram je dizajnirao robota koji može da se provuče kroz uske prostore tako što će se kompresovati na otprilike polovinu svoje visine – baš kao što se bubašvabe provlače kroz pukotine na zidu. Međutim, ta mašina je predstavljala samo vrh ledenog brega kad je u pitanju životinjska fleksibilnost.

„Mogli smo da prođemo kroz vertikalne pukotine“, rekao je Džejaram. „Međutim, posmislio sam: to je jedan način kompresovanja. Koji su ostali?“.

Tu nastupa CLARI, napravljen da se provlači kroz horizontalne otvore.

U najosnovnijem obliku, taj robot ima kvadratni oblik sa po jednom nogom na svakoj od četiri strane. Zavisno od toga kako ga pritisnete, može postati širi, poput krabe, ili izduženiji, poput bubašvabe. Sve u svemu, može se transformisati iz širine od oko 34 milimetra u kvadratnom obliku do širine od oko 21 milimetar u izduženom obliku.

Svaka od njegovih nogu funkcioniše gotovo kao poseban robot – sa sopstvenim elektronskim pločama i dualnim aktuatorima koji pokreću nogu napred ili nazad i na stranu, slično zglobu ljudskog kuka. Teoretski, ta modularnost mogla bi omogućiti robotima da preuzmu različite oblike.

„Želimo robote opšte namene koji mogu menjati oblik i prilagođavati se kojim god uslovima sredine“, rekao je Džejaram. „U životinjskom svetu, to je nešto kao ameba, koja nema utvrđen oblik, već se može menjati u zavisnosti da li treba da se kreće brzo ili obuhvati neku hranu“.

Hod po paučini

Istraživači žele da u buduće verzije ugrade senzore da bi CLARI mogao da detektuje prepreke i reaguje na njih. Oni takođe istražuju kako da robotu obezbede pravu kombinaciju fleksibilnosti i snage – što je zadatak koji će samo postajati sve teži dok budu dodavali više nogu.

Konačno, inženjeri žele da razviju robota koji menja oblik prilikom kretanja ne samo u laboratoriji, već i u složenom, prirodnom prostoru – gde će te mašine morati da se sudaraju sa preprekama kao što su drveće ili čak vlati trave ili da se provlače kroz pukotine između kamenja i nastave put.

„Kad pokušamo da uhvatimo insekta, on može da nestane u nekoj pukotini“, kaže Kabuc. „Međutim, ako imamo robote sa sposobnostima pauka ili muve, možemo dodati kamere ili senzore, i možemo istraživati prostore u koje ranije nismo mogli da uđemo“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)