„Osnažujuće dremke“ popravljaju pamćenje i smanjuju rizik od bolesti srca, ali duga dremanja mogu imati mane

Spavanje tokom dana je drevni običaj širom sveta.

Dok neki ljudi smatraju dremanje luksuznim samopovlađivanjem, drugi ga vide kao način da sačuvaju okretnost i blagostanje. Međutim, dremanje može imati i mane kao i koristi, piše Live Science.

Preporučujemo

Kratko dremanje – tokom obdanice u trajanju 20-30 minuta – može biti korisno na mnoge načine, kažu stručnjaci.

Mnoštvo zdravstvenih koristi

Istraživanja pokazuju da postoje brojne koristi od dremanja. Kratke dremke mogu poboljšati mentalno funkcionisanje i pamćenje, popraviti okretnost, pažnju i brzinu reagovanja.

Kratke dremke su takođe povezane sa povećanom produktivnošću i kreativnošću. Pošto se čini da dremanje unapređuje kreativno mišljenje, neke kompanije pokušavaju to da iskoriste uvođenjem prostorija za dremanje na radnom mestu.

Štaviše, izgleda da mozak koristi vreme dremanja za obradu informacija dobijenih tokom dana, što izgleda poboljšava sposobnosti za rešavanje problema. Jedna mala studija je otkrila da su ljudi koji praktikuju kratke dremke manje frustrirani i impulsivni, što je rezultiralo boljim fokusom i efikasnošću u izvršenju zadataka na poslu.

Dremanje može čak popraviti sposobnost učenja novih motornih veština, kao što su golferski zamah ili sviranje nekog muzičkog instrumenta. To je zbog toga što ova pamćenja ili veštine budu konsolidovane u mozgu tokom spavanja, bilo noću bilo tokom dremanja.

Dremanje može takođe smanjiti stres. Jedna studija je otkrila da dremke od oko 20 minuta popravljaju celokupno raspoloženje učesnika. Međutim, dremanja duža od 30 minuta obično nisu povezana sa popravljenim raspoloženjem ili povećanim osećanjem sreće.

Kratke dremke se takođe mogu povezati sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Ako smo budni više nego što bi trebalo da budemo, skloni smo gomilanju „bori se ili beži“ hemikalija u našim telima. Studije pokazuju da će postojanije spavanje doprineti smanjenju nivoa tih hemikalija, što će rezultirati normalizacijom krvnog pritiska i otkucaja srca. Izgleda da dremanje pomaže u tome nekim ljudima.

Međutim, kao i kod noćnog spavanja, neki ljudi mogu imati teškoće da utonu u san, naročito kad imaju ograničeno vreme. Tehnike opuštanja mišića su se pokazale kao korisne i za noćno spavanje i za dremanje.

Izgleda da su i druge tehnike relaksacije, poput slušanja opuštajuće muzike, korisne za padanje u san. Zanimljivo je da mnogi ljudi precenjuju svoje vreme kad su budni dok pokušavaju da zaspe, a potcenjuju vreme koje su zapravo proveli spavajući.

Foto: Shutterstock

Jedno stanje povezano sa dremanjem dužim od 30 minuta jeste inertnost – grogiranost i dezorijentisanost koje ljudi ponekad doživljavaju nakon buđenja iz dužeg dremeža.

Obično, što je duže dremanje – više je inertnosti koju treba prevladati. To može pokvariti kognitivnu funkciju tokom nekoliko minuta do pola sata. U mnogim slučajevima, takvi efekti se mogu minimizirati konzumiranjem kofeina direktno posle dremanja.

Međutim, treba istaći da kofein nije zamena za spavanje. Kofein privremeno blokira dejstvo hemikalije poznate kao adenozin, koji propagira spavanje dok ste budni. Ako ste zavisni od konzumiranja kofeina u cilju ostajanja budnim i pripravnim, to može značiti da u osnovi postoji neki poremećaj spavanja kao što je insomnija ili apneja u snu, kad osoba povremeno prestaje da diše tokom spavanja.

Duge ili kasnopopodnevne dremke takođe mogu poremetiti spavanje tokom noći, dovodeći do teškoća da se zaspi ili ostane uspavan tokom noći. Ovaj poremećaj regularnog ciklusa spavanja može prouzrokovati sveukupan nedostatak sna sa mogućim brojnim negativnim zdravstvenih posledicama.

Štaviše, za one sa 60 godina i više, duže dremanje – preko 30 minuta – može povećati rizik za kardiovaskularne probleme. Istraživači su otkrili da među starijim ljudima koji dremaju više od jednog sata dnevno ima više slučajeva povišenog krvnog pritiska, povišenog šećera u krvi, prekomerne telesne masnoće oko struka i abnormalnih nivoa holesterola i triglicerida, što se ponekad naziva metaboličkim sindromom.

Uzrok ovog fenomena je uglavnom nepoznat. Starije osobe imaju tendenciju da dremaju češće nego mlađe odrasle osobe delimično zbog više poremećenog spavanja tokom noći. To bi moglo biti povezano sa više bola ili drugim zdravstvenim faktorima koji remete spavanje, lekovima koji modifikuju san i izmenjenim ritmovima spavanja koji se primećuju tokom starenja.

Najbolje prakse

Dakle, radi maksimizovanja koristi uz smanjenje rizika, sledi nekoliko saveta. Neka dremke budu kratke da bi se izbegli inertnost posle spavanja i poremećaji sna tokom noći. Dremajte u ranim popodnevnim satima, jer se to poklapa sa smanjenjem nivoa energije posle ručka i padom prirodnog cirkadijalnog ritma tela, tj. povećanja pospanosti kao da je sumrak.

Izbegavate dremanje u kasnim popodnevnim satima, završite dremanje barem 4-6 sati pre odlaska u krevet i napravite odgovarajuće okruženje tako što ćete dremati u tihom, udobnom i slabo osvetljenom prostoru.

Ako se borite sa pospanošću tokom dana, najbolje je rešavati osnovni problem, a ne oslanjati se samo na dremanje. Redukcija konzumiranja kofeina, održavanje regularnog rasporeda spavanja i obezbeđivanje adekvatnog spavanja tokom noći su bitni koraci za smanjenje pospanosti tokom dana.

Na kraju, dremanje bi trebalo da upotpuni zdravu rutinu spavanja, a ne da služi kao zamena za dovoljan odmor tokom noći. Balansiran pristup dremanju može doprineti aktivnijem, fokusiranijem i boljem životu.

(Telegraf Nauka/Live Science)