Neverovatna riba, koja je decenijama smatrana izumrlom, a onda ponovo otkrivena, sada je kritično ugrožena

Foto: Animal Stock / Alamy / Profimedia

Čudesna i drevna riba, čiji su fosilni ostaci pronađeni i procenjeni na starost od 420 miliona godina, smatralo se da je izumrla u periodu kada su nestali i dinosaurusi, pre oko 65 miliona godina. Međutim, 1939. godine je pronađen primerak u vodama Indijskog okeana pokraj obala Južne Afrike i od tada su mestimično pronalaženi primerci u celom Indijskom okeanu, piše Live Science.

Po čemu je ova primitivna riba, poznata i kao afrička latimerija (Latimeria chalumnae) neverovatna? Prvo, ona pripada grupi drevnih riba poznatih kao šakoperke ili sarkopterigije. Naziv grupe dolazi od snažnih i mišićavih parnih peraja poduprtih kostima koje peraju daju izgled ljudske šake. One su nekada živele u slatkim vodama sklonim presušivanju, pa su zbog toga razvile još jednu odliku drevnih i primitivnih riba. Povezanost unutrašnjih nosnih otvora (hoana) sa ždrelom i ribljim mehurom koji mogu koristiti kao pluća, što im daje neverovatan filogenetski značaj. Iz ovih snažnih peraja su se u dalekoj prošlosti razvili prvi primitivni udovi koji su uz postojanje alternativnog disajnog sistema pomogli stvaranju prvih kopnenih životinja.

Preporučujemo

Ribe mogu narasti i do dva metra u dužinu i dostići težinu od 90 kilograma, a hrane se drugim ribama i glavonošcima. Kada je ishrana u pitanju, vredi napomenuti da zahvaljujući primitivnom skeletu, gde je najveća masa skeleta u snažnoj koštanoj lobanji i u repu, ove ribe love svoj plen vertikalno, sa glavom na dole i repom na gore. Dane provode skrivajući se po podvodnim pećinama, a noću kreću u lov.

Ove velike ribe mogu i dugo da žive. Prvobitna ispitivanja su ukazivala da žive do dvadeset godina. Međutim, ovakav nalaz je bio čudan kada se uzmu u obzir drugi parametri, poput sporog metabolizma i smanjene potrebe za kiseonikom. Ove osobine su u tesnoj sprezi sa dugovečnošću. U 2021. godini istraživači su koristili moderne metode kako bi brojali kalcifikovane strukture na krljuštima cekalanta, nešto poput brojanja godova na drvetu. Rezultat je bio zapanjujući. Latimerije mogu živeti i do sto godina.

Ispitivanja takođe pokazuju da sporo dostižu polnu zrelost. Mužjaci postaju polno aktivni tek u svojoj četrdesetoj godini, dok su ženke polno zrele tek u pedeset osmoj godini. Reproduktivni ciklus nije ništa manje neverovatan. Mlade latimerije se rađaju nakon pet godina gestacije što je najduži period među svim kičmenjacima na svetu.

Naučnici su 1997. godine, gotovo šezdeset godina nakon ponovnog otkrića celakanta, u vodama oko Indonezije otkrili novu vrstu latimerije kojoj je dat taksonomski naziv Latimeria menadoensis, a stanovnicima Indonezije je poznata kao „radža laut”. Dva potpuno drugačija celakanta uhvaćena su kraj Komorskih ostrva i oni su taksonomski postavljeni u zaseban rod, Malania. Obale istočne Afrike, a ponajviše Komora i Madagaskara, predstavljaju mesta najveće koncentracije celakanata. Posmatranja slučajnih ulova ribe su potvrdila da u vodama oko Madagaskara živi barem 36 jedinki i smatra se da isto toliko živi u dubini, a da ih biolozi nikada nisu zabeležili.

Celakanti spadaju u grupu kritično ugroženih vrsta, jer sporo rastu i dostižu zrelost, retko se razmnožavaju, lako mogu biti uhvaćeni u mreže i njih lako ugrožava gubitak staništa i zagađenje. Takođe, oni se nalaze na vrhu lanca ishrane što znači da se ovakve životinje uvek nalaze u malom broju, čime se povećava rizik od njihovog izumiranja. Postoji mogućnost da latimerije žive i na istočnoj obali Madagaskara gde je ribolov manje zastupljen, ali to za sada nije utvrđeno.

Jedino će otkrivanje i obeleživanje jedinki uz strogu primenu zakonskih mera koje se odnose na zagađivanje životne sredine i izlov održati populaciju ovih neverovatnih riba koje su se razvile daleko pre dinosaura, pomogle da život izađe na kopno, preživele kontinentalne promene, pad meteorita koji je zbrisao dinosaure i većinu života na Zemlji.

(Telegraf Nauka/LiveScience)