• 0

Vreme čitanja: oko 2 min.

Deluje bezopasno, ali njen otrov odmah šalje u bolnicu! Toksin čupave gusenice krije tajnu ćelijskog lečenja?

Vreme čitanja: oko 2 min.

Gusenice sa veoma jakim otrovom taj otrov su verovatno razvile uz pomoć drevnih mikroba, a to bi mogao biti ključ za razvijanje lekova koji spasavaju život, veruju australijski naučnici

  • 0
Dlakava gusenica, Megalopyge opercularis Dlakava gusenica Megalopyge opercularis Foto: Handout / AFP / Profimedia

Gusenice sa veoma jakim otrovom taj otrov su verovatno razvile uz pomoć drevnih mikroba, a to bi mogao biti ključ za razvijanje lekova koji spasavaju živote, otkrili su naučnici sa Univerziteta Kvinslanda u Australiji, piše Science Alert.

Tim koji su predvodili dr Endrju Voker i prof. Glen King sa Instituta za molekularne bionauke otkrio je da toksini u otrovu dlakavih gusenica Megalopyge opercularis probijaju ćelije na isti način na koji to rade toksini kakve proizvode opasne bakterije poput ešerihije koli ili salmonele.

- Iznenadilo nas je što smo saznali da je otrov dlakavih gusenica potpuno drugačiji od svega što smo videli kod insekata. Kada se pogleda izbliza, vide se proteini slični nekim bakterijskim toksinima. Ovaj tip bakterijskog toksina se vezuje za površinu ćelije i skuplja u strukture nalik krofnama da napravi rupe. To je slično mehanizmu otrova kod meduza, a sada smo otkrili i kod ove vrste gusenica. Taj otrov u gusenicama evolvirao je zahvaljujući transferu gena sa bakterija pre više od 400.000 godina – rekao je dr Voker, a saopštio Univerzitet.

Studija je objavljena u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences. Dlakave gusenice su iz Severne Amerike i često mogu da se nađu na hrastu ili brestu. Mnogima zbog svojih dlaka deluje bezazleno, ali ispod njih se kriju otrovne bodlje koje mogu da ubodu i pošalju ljude u bolnicu.

- Mnoge gusenice su razvile sofisticirane sisteme odbrane od predatora, uključujući kapi cijanida ili odbrambeni lepak koji izaziva bol, a mi želimo da shvatimo kako su oni povezani. Otrovi su bogat izvor novih molekula koji mogu da se razviju u lekove budućnosti, pesticide ili naučne alatke. Gusenice se ne istražuju dovoljno, ali toksini koji buše rupe u ćelijama imaju veliki potencijal u dopremanju lekova do ćelija. Naučnici bi mogli da smisle kako da ovaj način iskoriste da korisne lekove pošalju do ćelija raka, na primer – rekao je dr Voker.

(Telegraf Nauka/UQ News/Science Alert)

Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>