Ogromni vreli testisi slonova možda su razlog zašto ređe obolevaju od raka

Foto: Pixabay

Ideja se svodi na protein p53, koji pomaže sprečavanju oštećenja DNK u ćelijama – uključujući oštećenja koja bi mogla pretvoriti normalnu ćeliju u kancerogenu ćeliju.

Slonovi, ta razliku od ljudi, imaju više kopija gena koji kodira p53 – tj. gena koji daje „recept“ telu kako da pravi protein. Fric Volrat, evolucioni biolog na Oksfordskom univerzitetu, kaže da bi to moglo pomoći u zaštiti njihove sperme od visokih temperatura, prenosi Scientific American.

Preporučujemo

Ova hipoteza počinje sa „Peto paradoksom“. U 1970-im, epidemiolog Ričard Peto opisao je zagonetan fenomen: Velike životinje, uprkos tome što imaju mnogo više ćelija koje bi se mogle pretvoriti u kancerogene ćelije, izgleda nemaju veći rizik od razvijanja raka nego manje životinje. Ovo je naročito zapanjujuće kod slonova – statistički je manje verovatno da će oni razviti rak nego ljudi, iako su mnogo puta veći od nas.

Istraživači su pre nekoliko godina otkrili da slonovi imaju 20 kopija gena koji kodira protein p53. Ljudi, pak, imaju samo jednu. Taj protein u suštini radi kao redaktor, proveravajući genetski materijal dok se ćelije multiplikuju, i potencijalno ubijajući ćelije sa bilo kakvim oštećenjima koja bi mogla dovesti do kancera. Pošto slonovi imaju više kopija gena koji kodira p53, oni bi mogli imati više ciklusa „redakcije“, što bi moglo uveliko smanjiti rizik od preživljavanje oštećene ćelije.

Međutim, zašto su slonovi razvili 20 kopija tog gena? Volrat misli da to ima veze sa njihovim testisima. Mnoge muške životinje, uključujući ljude, imaju testise delimično izvan tela da bi ih ohladili, što se smatra važnim za stvaranje zdrave serije sperme. Razlog je nejasan, iako možda ima neke veze sa povećanim oštećenjem DNK na većim temperaturama.

Putem neobičnog koraka evolucione istorije, pak, slonovski testisi nalaze se unutar njihovih tela. Dok više tone teške, tamnosive životinje šetaju unaokolo po suncu, njihovi testisi mogu postati veoma vrući – i stoga slonovi mogu imati problema sa stvaranjem upotrebljive sperme. Međutim, ako bi imali više redaktorskih proteina, kaže teorija, ta vruća sperma bi mogla biti zaštićena.

Volrat je ovu hipotezu objavio 27. juna kao belešku u žurnalu Trends in Ecology and Evolution.

Moguće je da su se brojne kopije gena p53 razvile da zaštite slonovsku spermu od velikih temperatura. Međutim, takođe je moguće da su se te brojne kopije razvile jer su slonovi velike životinje, pa su potencijalno podložnije kanceru, rekao je Vinsent Linč, evolucioni biolog na Univerzitetu Bafalo. Takođe bi mogle biti obe stvari istovremeno.

Druge velike životinje nemaju brojne kopije gena p53. Kitovi, na primer, jesu velike životinje sa testisima unutar tela, ali izgleda da imaju samo jednu kopiju. Ipak, kitovi takođe imaju interni sistem hlađenja svojih testisa, primećuje Volrat – plus, u vodi nije toliko toplo.

Slično, životinje u bliskoj rodnoj vezi sa slonovima, kao što su damani (pećinari), takođe imaju interne testise. Međutim, ove životinje su mnogo manje, a male životinje su daleko efikasnije u trošenju toplote, rekao je Linč.

Bez obzira kako je to evoluiralo, čini se da slonovi imaju način da prirodno izbegnu kancer – i proučavanje kako to funkcioniše moglo bi nam pomoći da bolje razumemo tu bolest.

(Telegraf Nauka/Scientific American)