Da li groblja slonova postoje i da li slonovi znaju kad je došlo vreme za umiranje?

Priče o velikim grobljima na koja slonovi odlaze da umru samo malo pre nego što uginu otkrivaju fascinantna ponašanja ovih sisara u vezi sa smrću.

Legenda kaže da će slon kad zna da se približava kraju svog života otići na određeno mesto da umre među ostacima svojih srodnika, a vremenom ti ostaci formiraju groblja slonova sa istaknutim kljovama i lobanjama. Ova ideja je toliko moćna da je postala deo popularne kulture, kao u animiranom filmu „Kralj lavova“, koji je slike groblja slonova urezao u umove jedne generacije dece.

Preporučujemo

Takva groblja sugerišu da bi slonovi mogli shvatati i anticipirati sopstvenu smrtnost. Međutim, da li ta mesta zaista postoje i da li slonovi znaju kad je došlo vreme za umiranje?

U Africi i na drugim mestima, postoje retki slučajevi da je veliki broj slonovskih leševa pronađen u relativno ograničenim oblastima, kaže Lien Prups sa Univerziteta u Portsmutu, koja istražuje ponašanja životinja povezana sa smrću.

Međutim, u ovim slučajevima je gomila leševa dovedena u vezu sa sušom, krivolovom velikih razmera, geološkim silama ili toksičnim „cvetanjem algi“ u pojilištima, koje može da otruje stotine slonova odjednom.

Istraživači nisu uspeli da pokažu da se ova groblja formiraju tako što slonovi namerno odu tamo da umru, kaže Prups. „Mogu da shvatim kako je taj mit ušao u popularnu kulturu, ali je to samo mit“.

„Ideja groblja je mit koji kreiraju lokalno stanovništvo i lovci“, slaže se Akašdip Roj iz Indijskog instituta za naučno obrazovanje i istraživanje.

Da li slonovi sahranjuju svoje mrtve?

Ne znači da slonovi nemaju nikakvo razumevanje ili emocionalno iskustvo smrti. U studiji iz 2024, Roj i kolege su dokumentovali pet slučajeva u indijskom regionu Severni Bengal da su mali azijski slonovi pronađeni skoro potpuno zakopani u blatnjavim kanalima za navodnjavanje na plantažama čaja, dok su im samo noge izbijale iz tla.

Izgledalo je da su ta ukopavanja izvedena strateški, kaže Roj. Teren bi omogućio odraslim slonovima da postave male slonove u jarak i onda prekriju zemljom njihova tela. Leševi su ukopani bez upotrebe oruđa, a svuda okolo su bili otisci slonovskih stopala.

Foto: Shutterstock

Žitelji Severnog Bengala i susednog Asama pronašli su još nekoliko pogrebnih mesta. Za seoske starešine slonovske sahrane predstavljaju utvrđeno znanje. Slični scenariji su viđeni kod afričkih slonova – mrtvi slonovi su nađeni prekriveni granama i lišćem.

Prups kaže da bi mogla postojati druga objašnjenja za ukopanost malih slonova i upozorava da bez neposredne opservacije ne možemo biti sigurni da su ukopi urađeni namerno.

„Pretpostavljam da smo zainteresovani za ovo jer želimo da znamo da li to pokazuje da slonovi imaju neko shvatanje smrti. Vrlo je teško to protumačiti, naročito kad su u pitanju retki događaji. Mislim da ne možemo zaista potvrditi da li je to sahrana, u nekom kognitivnom značenju“.

Dok ovaj aspekt ponašanja slonova ostaje upitan, oni pokazuju nekoliko drugih zanimljivih praksi povezanih sa smrću. Azijski slonovi su viđeni kako nose mrtve mladunce satima ili danima i poznato je da bdiju oko tela umrlih pripadnika krda.

Da li pokazuju znake stresa

Studije takođe dokumentuju da slonovi pokazuju znake stresa kad imaju posla sa mrtvim ili umirućim slonovima. Zabeleženo je da slonovi povezani sa ukopima trube skoro sat vremena dok su u toj oblasti.

„Imali smo osećaj kao da oplakuju. Hindusi u Indiji poštuju slonove kao božanstva – Šiva i Ganeša – i uvažavaju individualnost slonova“, kaže Roj.

Foto: Shutterstock/Walter Mario Stein

Naučnici su zabeležili i nekoliko slučajeva da su se slonovi pojavili na lokaciji leša i ostvarili interakciju s njim, dodirujući i njušeći kosti. U stvari, ovo istraživanje je pokazalo da su afrički slonovi pred koje su iznete kosti nekoliko vrsta pokazali veće interesovanje za lobanje i kljove drugih slonova svoje vrste. Ovaj nalaz sugeriše da prepoznaju mrtve iz sopstvene vrste i da sudeći po fizičkim znakovima uzbuđenosti u prisustvu kostiju – ovi ostaci izazivaju emocionalnu reakciju.

Ideja je naročito privlačna jer se čini da predstavlja vrstu refleksije koju ljudi pokazuju na groblju, gde borave mrtvi i gde mi takođe odlazimo kako bisno ih posetili. Međutim, dokazi za to nedostaju. Studija pokazuje da slonovi ne idu namerno na put kako bi posetili leševe. Izgleda da se slučajevi nailaska na mrtve srodnike dešavaju kad slučajno nabasaju na gomilu kostiju – nema dokaza da je u pitanju planirano ponašanje.

„Potrebni su GPS podaci koji pokazuju normalne obrasce kretanja slonova i očigledno odstupanje od tih normalnih ruta radi posete određenom lešu“, kaže Prups. Istina je da ne znamo da li slonovi shvataju da će umreti jednog dana. Zapravo nema čvrstih dokaza da druge vrste to shvataju.

(Telegraf Nauka/Live Science)