Skoro polovina kolonija medonosnih pčela u SAD uginula prošle godine

Foto: Mark fairhurst / Avalon / Profimedia

Košnice medonosnih pčela u SAD su pretrpele drugu najveću zabeleženu stopu smrtnosti, dok su pčelari izgubili skoro polovinu kolonija o kojima brinu, pokazao je godišnji izveštaj, prenosi Time.

Međutim, koristeći skupe i herkulovske mere da stvore nove kolonije, pčelari nekako spajaju kraj s krajem. Izveštaj Univerziteta Merilend i Univerziteta Obern pokazuje da je, iako je 48% kolonija izgubljeno u godini završenoj 1. aprila, broj kolonija medonosnih pčela u SAD „ostao relativno stabilan“.

Preporučujemo

Medonosne pčele su bitne za snabdevanje hranom, oprašivanje više od 100 biljnih kultura koje jedemo, uključujući orašaste plodove, povrće, bobičasto voće, citruse i dinje. Naučnici kažu da kombinacija parazita, pesticida, gladi i klimatskih promena izaziva veliku smrtnost.

Prošlogodišnjih 48% gubitka je više od 39% gubitka prethodne godine i 12-godišnjeg proseka od 39,6%, ali nije visoko kao stopa smrtnosti od 50,8% u periodu 2020-2021. Pčelari su rekli istraživačima da je gubitak od 21% tokom zime prihvatljiv, a više od tri petine ispitanih pčelara reklo je da su njihovi gubici veći od toga.

„Ovo je veoma zabrinjavajući gubitak kad jedva održavamo dovoljno kolonija za potrebe polinacije u SAD“, rekao je bivši državni stručnjak za pčele Džef Petis, presednk globalne pčelarske asocijacije Apimondija. „Takođe ističe težak rad koji pčelari moraju obaviti radi obnavljanja broja svojih kolonija svake godine“.

Ukupna populacija pčelinjih kolonija je relativno postojana jer pčelari trgovci razdvajaju i obnavljaju svoje košnice, pronalazeći ili kupujuće nove matice ili čak osnovnu opremu za kolonije, kaže Natali Stajnhauer sa Univerziteta Merilend, glavni autor izveštaja. To je skup i dugotrajan proces.

Prognoza nije loša kao pre 15 godina pošto su pčalari naučili kako da se oporave od velikih gubitaka, rekla je ona. „Situacija zapravo ne postaje lošija, ali ne postaje ni bolja. Ne radi se o apokalipsi“.

Uprkos velikim godišnjim gubicima, situacija se mnogo razlikuje od 2007, kad su mnogi stručnjaci za pčele očekivali kraj planske polinacije. „Sigurno postoje pretnje u okruženju i pčele opstaju. Ne mislim da će izumreti, ali mislim da će se uvek suočavati sa takvim izazovima“, kaže Džej Evans, entomolog iz ministarstva poljoprivrede.

Neki pčelari trgovci koji su bili uspešni u prošlosti izgubili su čak 80% kolonija protekle godine, dok su drugi pčelari prošli dobro, tolike su bile varijacije. Petis, koji ima 150 kolonija na Istočnoj obali u Merilendu, pretrpeo je gubitak manji od 18% i kaže da je koristio organske kiseline za kontrolu grinja.

Parazitska grinja Varroa destructor koja omogućava prenos virusa je glavni krivac, ali loše vreme i problemi sa maticama bili su takođe velike nezgode tokom prošle godine, kaže Stajnhauer. Pesticidi takođe pogoršavaju situaciju pošto čine pčele ranjivijima u pogledu bolesti i manje sklonim traženju hrane.

Grinja Varroa je pljosnato stvorenje koje puzi po pčeli – što bi bilo ekvivalentno frizbiju na ljudskom telu, kaže Evans. Izgleda da ta grinja olakšava virusima da napadaju i ubijaju pčele.

Bilo je potrebno mnogo grinja, kao u 60% kolonije, da izazovu virusne probleme, ali sad čak i male invazije u 1% ili 2% kolonije mogu da naprave ogromne probleme.

Još jedan problem su područja sa samo jednom biljnom kulturom ili homogena područja koja pčele lišavaju hrane, dok pesticidi i naleti ekstremnog vremena takođe prave probleme.

Na primer, u oblasti Vašingtona, neobična temperatura od 27 stepeni u januaru poremetila je normalnu zimsku rutinu nekih pčela i one su onda imale probleme kad je ponovo postalo hladno, kaže Evans.

„Uticaj klimatskih promena na opstanak kolonija pčela je stvaran i može biti neprimećen“, kaže Petis.

Potražnja za polinacijom od komercijalnih pčelinjih kolonija sve je veća čak i dok pčelari moraju da rade više kako bi nadoknadili gubitke, rekla je Stajnhauer. Ministarstvo poljoprivrede kaže da 35% ljudske ishrane dolazi od biljaka koje oprašuju insekti, a medonosna pčela je zaslužna za 80% tog oprašivanja.

„Postoji čitava strana naše poljoprivredne industrije koja se oslanja na te kolonije“, kaže Stajnhauer. „I činjenica da svake godine pčelari trgovci moraju da ulažu toliko veći napor kako bi ispunili ugovore o polinaciji stavlja pčelare i pčele pod veliki pritisak“.

(Telegraf Nauka/Time)