Vreme čitanja: oko 2 min.
Neki gušteri mogu na namirišu veličinu svojih suparnika: Mogu da odmere nasrtljive rivale koristeći samo njuh
Vreme čitanja: oko 2 min.
„Činilo se kao da je gušter nekako saznao da je veći i jači, pa je napadao“, kaže Skali
U svetu punom oštre konkurencije, sakupljanje informacija o protivnicima je pitanje života ili smrti. Jedan obični gmizavac poznat kao zidni gušter koristi vrlo pametnu taktiku kako bi nanjušio sukobe u kojima može pobediti – i to bukvalno.
Nova studija pokazuje da ovi gušteri, koji dostižu dužinu od 20 centimetara i žive u Evropi i Severnoj Americi, uspevaju da procene veličinu suparnika na osnovu hemijskih tragova mirisa, piše Scientific American.
Preporučujemo
Ljudi nedeljno udahnu količinu mikroplastike jednaku masi kreditne kartice
Kit-ajkula snimljena prvi put kako se hrani na dnu okeana
Muški zidni gušteri, popt mnogih gekona i iguana, izlučuju fluid sličan vosku iz pora na unutrašnjoj strani butina kako bi obeležili svoju teritoriju. Suparnički gušteri mogu da namirišu te hemikalije - femoralne sekrecije – prostim palacanjem svojih jezika.
Naučnici dugo smatraju da takve sekrecije sadrže tragove koji omogućavaju gušterima da jedni drugima procenjuju veličinu sa daljine – međutim, „ovo je prva eksperimentalna demonstracija koja to potvrđuje“, kaže koautor studije Stefano Skali, kustos herpetologije u Muzeju istorije prirode u Milanu. Rezultati su objavljeni u časopisu Behavioral Ecology.
Skali i njegov tim su uhvatili 60 muških zidnih guštera iz bašta širom Milana. Držali su svakog guštera u providnoj kutiji tri dana – dovoljno dugo da gušteri polože pravo na kutije kao svoje teritorije. Istraživači su zatim postavili ogledala ispred svakog guštera, zajedno sa plastičnim trakama obloženim izlučevinama drugih guštera različitih veličina.
Gušteri su uvek videli samo sopstvene odraze, koje su stalno smatrali neprijateljima i postajali agresivni prema njima. Međutim, bili su najagresivniji prilikom izlaganja izlučevinama jedinki slične ili manje veličine. Čak bi pokušali da ugrizu ogledalo u prisustvu sekrecija znatno manjih donora koje bi verovatno mogli da pobede u borbi.
„Činilo se kao da je gušter nekako saznao da je veći i jači, pa je napadao“, kaže Skali. Istraživači još ne znaju kako uključene hemikalije otkrivaju veličinu guštera, ali su Skali i njegove kolege identifikovali jedan broj proteina koji bi mogli igrati značajnu ulogu. Kao sledeći korak, planiraju da upotrebe genetske instrumente kako bi identifikovali ostale proteine u tim odajućim smrdljivim fluidima.
Ašvini Mohan, herpetolog u londonskom Mujezu istorije prirode, koja nije učestvovala u toj studiji, pita se kako bi se konfrontacije među gušterima mogle menjati dok se teritorije pomeraju i temperature rastu – što je proces koji bi mogao čak hemijski uticati na lučenje proteina.
„Bilo bi vrlo zanimljivo videti kako takvo ponašanje utiče na njihov opstanak u svetlu klimatskih promena i promena koje ljudi izazivaju uništavanjem životne sredine“, kaže ona.
(Telegraf Nauka/Scientific American)
Povezane vesti
Kako gušteri prežive zmijski otrov
Mužjaci su veći od ženki, zar ne?
Zmije to rade brže i bolje: Kako je grupa guštera sa krljuštima i bez nogu izvukla evolucionu premiju
Nova vrsta iguane šokirala naučnike: Zbog narandžastog jezika shvatili o kakvom je stvorenju reč
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
