Vreme čitanja: oko 2 min.
Mapiranje 100 miliona godina eksplozije signala u boji kod životinja
Vreme čitanja: oko 2 min.
Boje se uveliko koriste u komunikaciji unutar i između životinjskih vrsta.
Na primer, paunovi ponosno pokazuju svoje živopisne repove, ukrašene mrljama u obliku oka, radi privlačenja paunica. To je klasičan primer seksualne selekcije putem signala u boji.
Jarke boje su takođe znak otrovnih životinjskih vrsta, uključujući mnoge otrovne zmije i žabe iz Centralne i Južne Amerike, kao upozorenje potencijalnim predatorima.
Nedavna studija sa Univerziteta Arizone analizirala je evoluciju vida u boji kod životinja i različite funkcije jarkih boja kod životinja i biljaka. Te upadljive boje uključuju crvenu, žutu, narandžastu, plavu i ljubičastu, koje se ističu na većini pozadina.
Na osnovu statističke analize, istraživači su otkrili da je vid u boji evoluirao kod životinja više od 100 miliona godina pre pojave šarenog voća i cveća.
Studija se fokusira na dva tipa signala u boji kod životinja – upozoravajuće i seksualne. Takođe analizira signale u boji kod biljaka za cvetove i plodove.
Kod biljaka, jarke boje imaju dve glavne funkcije – u slučaju plodova za rasejavanje semena, a u slučaju cvetova za distribuciju polena.
„Želeli smo da saznamo kad je jarka obojenost evoluirala i šta je bila njena svrha“, kažu autori studije.
Vid u boji kod životinja je evoluirao pre oko 500 miliona godina, dok su se obojeni plodovi pojavili pre oko 350 miliona godina, a obojeni cvetovi pre oko 200 miliona godina.
Upozoravajući signali u boji pojavili su se pre seksualnih signala u boji – pre oko 150 miliona godina. Seksualni signali u boji pojavili su se pre oko 100 miliona godina. Tokom poslednjih 100 miliona godina, desila se drastična eksplozija i upozoravajućih i seksualnih signala u boji.
To se desilo uprkos činjenici da je vid u boji evoluirao oko 400 miliona godina ranije. Tačan razlog ove eksplozije nije poznat. Međutim, istraživači su identifikovali tri ključne grupe koje su verovatno pokrenule eksploziju upozoravajućih signala: ribe zrakoperke u morskim sredinama i price i gušteri na kopnu.
Upozoravajući signali u boji su mnogo rašireniji – barem pet puta – među životinjama nego seksualni signali, koji su ograničeni na zglavkare i kičmenjake.
Upozoravajući signali u boji su možda toliko rasprostranjeni pošto obojena životinja ne mora da poseduje vid u boji kako bi signalizirala opasnost drugim životinjama. U stvari, vrstama sa upozoravajućim signalima u boji nisu potrebne ni dobro razvijene oči.
Međutim, kad se radi o seksualnim signalima u boji, mužjaci i ženke moraju da imaju vrlo razvijen vid da bi slali jedni drugima signale. Zato su seksualni signali prisutni u samo dve grupe životinja koje imaju oči: kod kičmenjaka, koji uključuju ribe, vodozemce, sisare, ptice i gmizavce, i kod zglavkara, kao što su insekti i pauci.
U budućnosti, bilo bi još zanimljive istraživati šta stoji iza sposobnosti životinja da vide određene boje poput crvene ili plave, kažu autori.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.