Ostaci poslednjeg neandertalca otkrili su strašnu tajnu njegovog plemena!

Foto: OLIVER BERG / AFP / Profimedia

Genetska analiza fosila neandertalca pronađenog u Francuskoj otkriva da je pripadao prethodno nepoznatoj lozi, ostatku drevne populacije koja je ostala u ekstremnoj izolaciji više od 50.000 godina. Ovo otkriće baca novo svetlo na poslednju fazu postojanja ove vrste.

Fosil, nazvan Torin po liku iz romana "Hobit" Dž. R. R. Tolkina, otkriven je 2015. godine u pećini Grot Mandrin u dolini Rone na jugu Francuske, kada je Ludovik Slimak sa Centra za antropobiologiju i genomiku iz Tuluza pronašao nekoliko zuba u zemlji. Kostur je pažljivo iskopavan tokom narednih devet godina, pri čemu su otkriveni 31 zub, vilica, deo lobanje i hiljade drugih fragmenata kostiju.

Preporučujemo

Ovo je samo po sebi bilo neverovatno otkriće, jer su ostaci neandertalaca - koji su živeli u Evroaziji od pre oko 400.000 godina pa sve do izumiranja pre oko 40.000 godina - izuzetno retki.

Još iznenađujuće bilo je to što je Torinov genom mogao biti dobijen iz fragmenta jednog od njegovih zuba, jer se DNK obično ne očuva u toplim klimatskim uslovima. To je otkrilo da je fosil pripadao muškarcu, ali je otvorilo misteriju koja je godinama čekala rešenje.

Poređenjem njegovog genoma sa genomima drugih neandertalaca, Slimak i njegove kolege procenili su da je Torin živeo pre oko 105.000 godina. Međutim, arheološki dokazi i analiza izotopa u njegovim kostima nedvosmisleno su pokazali da je Torin živeo pre najviše 50.000 godina – čineći ga "kasnim neandertalcem" iz poslednje faze postojanja vrste.

- Dugo vremena smo bili ubeđeni da je Torin zaista bio rani neandertalac, samo zato što je njegova genetska linija bila toliko daleko povezana sa savremenim neandertalcima u istom regionu - kaže član tima Tarsika Vimala sa Univerziteta u Kopenhagenu. - S druge strane, arheolozi su bili uvereni da je on bio kasni neandertalac. Trebale su godine rada s obe strane da se dođe do odgovora.

Na kraju su istraživači shvatili da su otkrili do tada nepoznatu lozu neandertalaca. Torin je bio deo male grupe koja je živela pre 42.000 i 50.000 godina. Čini se da je ova grupa bila ostatak daleko starije populacije neandertalaca koja se odvojila od glavne populacije pre oko 105.000 godina i ostala genetski izolovana više od 50.000 godina.

Torinov DNK nije pokazao nikakve dokaze o mešanju između njegove loze i glavne neandertalske populacije, uprkos bliskoj geografskoj udaljenosti.

- Torin je bio potpuno različit od bilo kojeg drugog neandertalca - kaže Slimak.

Ova izolacija mogla je učiniti grupu posebno ranjivom.

- Dugotrajna izolacija ili ukrštanje unutar male grupe mogu biti štetni za opstanak populacije, jer smanjuju genetsku raznovrsnost tokom vremena, što može imati negativne efekte na našu prilagodljivost promenama u životnoj sredini - kaže Vimala.

Slimak, Vimala i njihove kolege zatim su ponovo analizirali genom još jednog neandertalca koji je živeo pre oko 43.000 godina u Le Koteu u Francuskoj. U njegovoj DNK su pronašli tragove iz događaja ukrštanja pre oko 15.000 do 20.000 godina, sa drugom, nepoznatom grupom neandertalaca.

- To znači da nisu postojale samo dve populacije među kasnim neandertalcima, već vrlo verovatno tri - kaže Slimak. Ranije se mislilo da su, pre nego što su izumrli, neandertalci bili deo jedne genetski slične populacije.

- Dokazi iz Grot Mandrin-a su fascinantni jer pružaju intrigantan uvid u ove kasne populacije neandertalaca i njihove dinamike - kaže Ema Pomeroj sa Univerziteta u Kembridžu.

(Telegraf Nauka/New Scientist)