Vreme čitanja: oko 2 min.
Vino ne bi postojalo da asteroid nije ubio dinosauruse? Neverovatna hipoteza naučnika
Vreme čitanja: oko 2 min.
Tim istraživača otkrio najstarije seme vinove loze na zapadnoj hemisferi i veruju da su se loznice raširile tek kad su nestale ove ogromne životinje, a šume postale gušće
Osobe koje uživaju u vinu ili grožđu za to mogu delimično da zahvale izumiranju dinosaurusa, saopštio je Prirodnjački muzej Fild. Ovo otkriće opisano je u studiji u žurnalu Nature Plants. Istraživači su opisali fosile semena vinove loze stare između 60 i 19 miliona godina iz Kolumbije, Paname i Perua. Jedna od ovih vrsta predstavlja najstariji poznati primer loznice u zapadnoj hemisferi, a oni pokazuju kako se vinova loza širila planetom nakon smrti dinosaurusa.
- Ovo je najstarije seme grožđa koje je otkriveno u ovom delu sveta, a nekoliko miliona godina je mlađe od najstarijeg semena koje je ikad pronađeno na drugoj strani planete. Ovo otkriće je važno jer pokazuje kako su loznice tek posle izumiranja dinosaurusa počele da se šire planetom – rekao je Fabijano Herera, asistent kustosa Muzeja Fild i glavni autor studije.
Preporučujemo
Titanosaurusi su bili najveće kopnene životinje ikad – biljojedi sa odlikama reptila i sisara
„Oživeo“ jedan od najslavnijih faraona: Evo kako je izgledao moćni gospodar Egipta
Veoma je retko da se meko voće fosilizuje, pa najviše o njemu naučnici saznaju iz fosilizovanog semena. Najstariji fosil semena grožđa pronađen je u Indiji i star je 66 miliona godina, što je otprilike vreme kada je veliki asteroid pogodio Zemlju i doveo do masovnog izumiranja koje je promenilo život na planeti.
- Uvek mislimo o životinjama, dinosaurusima, jer su oni bili najveća bića pogođena ovim udarom, ali je događaj imao veliki uticaj i na biljke. Šume su se resetovale i to na način koji je promenio kompoziciju biljaka – rekao je Herera.
On i njegove kolege imaju hipotezu da je nestanak dinosaurusa doveo do promene šuma.
- Velike životinje poput dinosaurusa značajno menjaju ekosistem oko sebe. Mislimo da ako ogromni dinosaurusi lutaju šumom, oni ruše drveće i čine ih ređim nego što su danas – rekla je Monika Karvaljo, koautorka studije i asistent kustosa u Muzeju paleontologije Univerziteta u Mičigenu.
Bez njih, dodaje, neke tropske šume, uključujući i one u Južnoj Americi, postale su gušće. To je stvorilo priliku za razvoj loznica.
- U fosilnim tragovima, odjednom vidimo biljke koje koriste lozu da rastu uz drveće, poput vinove loze, upravo u ovom trenutku – rekao je Herera.
Diverzifikacija ptica i sisara u narednom periodu takođe je doprinela širenju ovog semena.
Imajući u vidu da se trenutno na planeti dešava masovno izumiranje, dodaje Herera, ovakva istraživanja imaju veliki značaj za shvatanje biodiverziteta u kriznim periodima.
(Telegraf Nauka / Field Museum)
Povezane vesti
Mala Rubi postala deo naučne istorije: Na plaži pronašla stvorenje dugo kao dva autobusa
Otkrivena nova vrsta dinosaurusa u Argentini: Čakisaurus nekul bio je visok samo 70 centimetara
Najraniji dinosauri su brzo rasli, ali analiza fosila sugeriše da nisu bili jedini
Dinosaurusi dovode u pitanje Bergmanovo pravilo
Video: Otisci stopala dinosaurusa od pre 113 miliona godina otkriveni u koritu reke nakon suše
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
