Vreme čitanja: oko 1 min.
Ovaj ogromni prastari losos dugačak do 2,7 metara imao je zube nalik kljovama
Vreme čitanja: oko 1 min.
Oncorhynchus rastrosus, ogromna vrsta lososa koji je živeo na duž pacifičke obale Severne Amerike i Japana pre nekoliko miliona godina, imao je par prednjih zuba koji su izbijali napolje sa strana usta kao kljove.
Oncorhynchus rastrosus, prvi put opisan 1970-ih, dostizao je dužinu do 2,7 metara, što ga čini najvećim pripadnikom porodice Salmonidae. Isprva su istraživači mislili da su njegovi ogromni prednji zubi bili postavljeni kao očnjaci, uglavnom zato što su fosili zuba bili pronađeni odvojeno od ostatka lobanje. To je dovelo do naziva „sabljozubi losos“, piše Phys.org.
Međutim, putem novog CT skeniranja i analize različitih fosila sakupljenih tokom godina, istraživači su zaključili da su zubi bili zapravo okrenuti napolje, kao kod bradavičaste svinje. Zbog toga bi naziv trebalo promeniti u „kljovasti losos“, kažu naučnici.
Iako nije baš jasno za šta su služili takvi zubi, istraživači smatraju da su verovatno korišćeni za borbu – ili protiv drugih kljovastih lososa ili kao odbrana od predatora – ili kao oruđe za kopanje jazbine. Takođe je moguće da su imali više svrha. Međutim, verovatno nisu korišćeni za hvatanje plena, pošto se smatra da se O. rastrosus hranio putem filtracije, jedući planktone.
„Decenijama znamo da je ovaj izumrli losos iz centralnog Oregona najveći ikada“, kaže prof. Kerin Kleson sa Filadelfijskog koledža za osteopatiju. „Otkrića poput našeg pokazuju da verovatno nisu bili nežni džinovi, s obzirom na masivne šiljke na vrhu njuški“.
„Takođe naglašavamo da su i ženke i mužjaci imali ogromne zube nalik kljovama. Dakle, polovi su bili jednako zastrašujući“, dodaje Brajan Sidlauskas, profesor na Državnom univerzitetu Oregona.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.