Vreme čitanja: oko 2 min.
Okamenjena šuma mangrova stara 23 miliona godina pronađena na vidnom mestu
Vreme čitanja: oko 2 min.
Fosili pronađeni na ostrvu Boro Kolorado sugerišu da je Panama nekad bila dom ogromnoj šumi mangrova koja je konzervirana kad ju je vulkanski materijal prekrio pre 23 miliona godina.
Prastara šuma mangrova sa drvećem koje seže do 40 metara u visinu otkrivena je više od 20 miliona godina nakon što ju je vulkansko blato ugušilo na prostoru današnje Paname, piše Live Science.
Istraživači su prvi put otkrili te fosile 2018, tokom geološke ekspedicije na ostrvo Baro Kolorado. Ostrvo se nalazi u veštačkom jezeru Gatun, preko kojeg godišnje pređu hiljade brodova na putu kroz Panamski kanal.
Preporučujemo
Kakva greška naučnika: Dva fosila proglasili praistorijskim biljakama, a u pitanju je nešto potpuno drugo
Mali i brzi mesožder trčao je preko drevnih dina u Brazilu: Otkrivena nova vrsta dinosaurusa
Ostrvo je nekad bilo deo brdovitog predela koji je delimično potopljen 1913, kad su inženjeri postavili branu na reci Čagres radi izgradnje kanala, a 1923. je izdvojeno kao rezervat prirode. Danas su tamošnje tropske šume među najizučavanijim na svetu.
„Fosile je teško razlikovati od ostalog raspadajućeg drveća u šumi pošto izgledaju kao panjevi koji trule“, kaže Karlos Haramiljo, geolog iz Smitsonovskog instituta za tropska istraživanja u Panami.
Uprkos svom izgledu, fosili mangrova su zapravo vrlo dobro očuvani pošto ih je vulkanska erupcija zatrpala usporavajući raspadanje i zamrzavajući teren u vremenu.
Istraživači su ispitali 121 fosilizovani uzorak pronađen na otvorenom, u malom potoku, i otkrili da 50 od njih predstavlja nepoznatu vrstu, koju su nazvali sonneratioxylon barrocoloradoensis.
Novopronađena fosilna vrsta liči na drveće mangrova koje raste u jugoistočnoj Aziji, Australaziji, regionu koji uključuje Australiju, Novi Zeland i neka okolna ostrva, kao i delovima tropske Afrike.
Međutim, prastara šuma je bila mnogo viša od savremenih mangrova. Dok većina živih mangrova dostiže visinu od oko 13 metara, s. barrocoloradoensis je mogao da dostigne 40 metara.
Prastaro drveće je verovatno imalo iste strategije opstanka koje mangrove koriste danas, pretpostavljajući slankaste vode vrlo slanim okeanskim vodama.
Šuma se protezala uskim poluostrvom koje je povezivalo prostor današnje centralne Paname sa Severnom Amerikom pre nastanka Panamske prevlake.
Svi fosili mangrova su u sličnom stanju, zbog čega istraživači misle da je šuma zbrisana jednom jedinom vulkanskom erupcijom koja je preplavila taj predeo blatom.
Otkako su istraživači prvi put pronašli fosile mangrova na ostrvu, pronađeno je još mnogo širom ostrva, kaže Haramiljo.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
