Vreme čitanja: oko 2 min.
Dečaci imali više hrane od devojčica: Ostaci 1.535 pojedinaca rešili enigmu razlike u visini muškaraca i žena?
Vreme čitanja: oko 2 min.
Društvena nejednakost u neolitu, pre između 8.000 i 6.000 godina, mogla bi da bude razlog što su muškarci bili viši od žena uprkos jednakom genetskom potencijalu, tvrde istraživači
Na razliku u visini između muških i ženskih pojedinaca u severnoj Evropi tokom ranog neolita, pre između 8.000 i 6.000 godina, možda su uticali kulturni faktori, navodi se u naučnoj studiji objavljenoj u Nature Human Behaviour. Otkrića ukazuju da razlika u visini u tom periodu ne može da se objasni samo genetikom i ishranom, piše Phys.org.
To bi značilo da su muškarci bili viši, a žene niže u kulturama gde dečaci bolje dobijali bolju hranu od devojčica.
Preporučujemo
„Najstarija piramida“ nije baš tako stara: Naučnici ruše „maštovitu tezu“ o građevini od pre 25.000 godina
Satelit Crni vitez već 13.000 godina kruži oko Zemlje i snima nas? Kako da ne! Raskrinkali smo tvrdnje s mreža
Kultura i zdravlje su povezani u modernom svetu, navodi se, ali kako se ova veza razvila nije jasno. Visina je jedan od indikatora zdravlja, a visina manja od one koja se očekuje na osnovu genetike mogla bi da ukazuje na teško okruženje i nedovoljnu ishranu. Ranija istraživanja sugerišu da ljudi u neolitu nisu dosegli visinu za koju su imali genetski potencijal, ali kako se to razlikovalo između regiona i između polova nije poznato.
Koristeći drevni DNK, analize stabilnih izotopa (koje ukazuju na ishranu), paleopatologiju (za utvrđivanje zdravstvenog statusa) i merenja skeleta, Samanta Koks, naučnica sa Univerziteta Pensilvanije, i njene kolege proučile su podatke o 1.535 pojedinaca koji su živeli između pre 8.000 i 6.000 godina kako bi utvrdili razloge za razliku u visini.
Skeleti iz četiri regiona u Evropi – severnocentralna, jugocentralna, Balkan i Mediteran – pokazali su da je postojao uticaj teškog okruženja na tadašnje stanovnike, ali da su na severu Evrope, na primer, žene bile niže uprkos identičnom genetskom skoru kao muškarci. Oni sugerišu da bi to moglo da znači da je tadašnja kultura podržavala muški oporavak naspram ženskog. U Mediteranu je ta razlika bila manja.
- Ne možemo da budemo sigurni, ali kako su samo muškarci sa severa bili visoki, pretpostavljamo da je razlog za to što su imali više resursa nego žene ili muškarci na jugu Evrope. Imajući u vidu da je stres kada je reč o ishrani mnogo veći na severu, to je značilo da su žene sa severa bile još niže jer resursi nisu bili ravnopravno raspoređeni – rekla je Koksova za El Pais.
Kako se navodi, to je značilo da su dečaci imali prioritet u ishrani u odnosu na devojčice. Primera radi, piše list, seksualni dimorfizam, tj. razlika između muškaraca i žena u visini, bila je 1,14 na severu, a 1,05 u Mediteranu.
Naučnici naglašavaju da je ovo samo hipoteza i da je potrebno još mnogo dokaza da se dokaže.
(Telegraf Nauka/Phys.org/El Pais)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
