Pronađen novi dinosaurus: Ankilosaurusi su možda bili mnogo raznovrsniji nego što se prvobitno mislilo

Foto: Pixabay

Novi oklopljeni dinosaurus, poznat kao ankilosaurus, opisan je i nazvan po profesoru Polu Baretu iz Muzeja istorije prirode, piše Science Daily.

Vectipelta barretti je otkriven u Vesekskoj formaciji na ostrvu Vajt i predstavlja prvog oklopljenog dinosaurusa sa tog dinosaurskog ostrva koji je opisan u periodu od 142 godine.

Preporučujemo

Glavni autor Stjuart Pond objasnio je značaj ovog otkrića. „Ovo je značajan primerak zato što pokazuje diverzitet ankilosaurusa u Vesekskoj formaciji i Engleskoj tokom rane Krede.

Tokom praktično 142 godine, svi ostaci ankilosaurusa sa ostrva Vajt pripisivani su Polacanthus foxii, čuvenom dinosaurusu sa ostrva, a sad svi ti pronalasci treba da budu revidirani pošto smo opisali ovu novu vrstu.“

Nova vrsta razlikuje se od Polacanthus foxii, ranije jedinog poznatog ankilosaurusa sa ostrva Vajt, po nekoliko ključnih karakteristika. Fosilizovani ostaci pokazuju razlike u vratnim i leđnim pršljenovima, vrlo drugačiju strukturu karlice i oklop sa šiljcima koji više liče na sečiva.

Istraživači su koristili filogenetsku analizu kako bi otkrili poveznost između različitih ankilosaurusa i zaključili su da oni zapravo nisu baš blisko povezani. U stvari, otkriveno je da je Vectipelta najbliže povezan sa nekim kineskim ankilosaurusima, što sugeriše da su se dinosaurusi kretali slobosno od Azije do Evrope u ranoj Kredi.

Vectipelta barretti bi tumarao Zemljom tokom rane Krede, perioda za koji su fosilni ostaci retki širom sveta. Ovo je neke navelo da pretpostave da se masovna ekstinkcija desila na kraju Jure, što razumevanje diverziteta dinosaurusa u tom periodu čini bitnim za razumevanje da li se takav događaj desio i kako se život oporavio. Pošto stene iz tog vremena uglavnom nedostaju u Severnoj Americi, Vesekska formacija i ostrvo Vajt su vrlo značajne oblasti za odgovore na ova pitanja.

U to vreme je ostrvo Vajt imalo klimu sličnu mediteranskoj i bilo poplavna oblast pokrivena velikim vijugavim rečnim sistemom. Poplave bi odnele organski materijal kao što su biljke, debla i čak tela dinosaurusa zajedno, i kad bi se voda povukla ova organska materija bi bila izolovana u jezercima na poplavnom terenu koja bi na kraju isparila i nestala u glini, čuvajući organski materijal kao fosile koje danas pronalazimo.

Što se nazivanja novog dinosaurusa po profesoru Polu Baretu tiče, stariji autor dr Suzana Mejdment kaže: „Pol je meni i nekim drugim autorima u ovoj studiji bio mentor u najvećem delu naših karijera i primetili smo da nijedan dinosaurus još nije nazvan po njemu. On ima ogroman uticaj u paleontologiji kičmenjaka i vodeći je svetski autoritet u pogledu dinosaurusa.

Stvarno smo želeli da mu zahvalimo za podršku i mentorstvo, pa smo odlučili da šiljasti organizam koji se sporo kreće nazovemo po njemu“.

Profesor Pol Baret radi u Muzeju istorije prirode u Londonu 20 godina i tokom tog vremena objavio je impresivnih 220 naučnih radova. Takođe je nadgledao 31 studenta na doktorskim studijama i bio mentor mnogim drugim, ohrabrujući čitavu novu generaciju paleontologa.

O počasti koja mu je ukazana Baret je rekao: „Polaskan sam i apsolutno oduševljen ovakvim priznanjem, naročito zato što je prvi rad koji sam napisao bio takođe o oklopljenom dinosaurusu. Siguran sam da je bilo kakva fizička sličnost potpuno slučajna“.

Istraživači su optimistični da će još vrsta biti pronađeno u toj oblasti u budućnosti. Dr Mejdment zaključuje: „Imamo nove iguanodonte koje pripremamo za izučavanje. Mislim da imamo barem dva nova taksona u kolekcijama. S obzirom na ankilosauruse, oni su malo ređi, tako da moramo biti veoma pažljivi“.

Novi dinosaurus je deo međunarodno značajne kolekcije u muzeju „Dinosaursko ostrvo“, kojim upravlja Savet ostrva Vajt. Delovi dinosaurusa biće izloženi u muzeju tokom školskog raspusta. Kosti su od okolnog materijala očistili osoblje i dobrovoljci u muzeju koji je omogućio istraživanje.

(Telegraf Nauka/Science Daily)