Zašto bogati kradu, koji je pravi ugao mlaza u pisoaru, šta je mleko bubašvaba… Dodeljene Ig Nobelove nagrade
Ponovo je to doba godine: odabrana grupa naučnika pozvana je na ceremoniju kako bi primila priželjkivane nagrade, bila zasuta papirnim avionima i otišla sa novčanicom od 10 biliona dolara, doduše u obliku povučene banknote iz Zimbabvea. Reč je, naravno, o godišnjoj dodeli Ig Nobelovih nagrada, piše Gardijan.
Ne treba ih mešati sa prestižnijim Nobelovim nagradama koje menjaju karijeru i koje će biti objavljene u Skandinaviji sledećeg meseca – satirične Ig Nobelove nagrade dodeljuju se za dostignuća koja „prvo nasmeju ljude, a zatim ih nateraju na razmišljanje“.
Preporučujemo
Da li je mikroplastika u plućima kriva za rak? Iznenađujuće istraživanje grupe naučnika
Kod Žoravine iskopani skelet ratnika, glave i bojna sekira: „Počeli smo da se pakujemo kad smo uočili kurgan“
U četvrtak su pravi dobitnici Nobelove nagrade bili na bini u Cirihu kako bi uručili priznanja, a pobednici su držali „24/7“ predavanja: opisivali su svoj rad prvo u 24 sekunde, a zatim u sedam reči. Evo pobednika za 2026. godinu.
1. Bogataši kradu i od dece
Da li se bogati ljudi zaista ponašaju gore od nas ostalih? Kroz seriju eksperimenata, psiholozi su prikupili dokaze da su viši slojevi društva zaista skloniji lošem ponašanju – od ignorisanja drugih učesnika u saobraćaju, preko laganja na poslu, do uzimanja slatkiša namenjenih deci.
- Pratim Ig Nobelove nagrade još od ranih studentskih dana. Nisam mislio da ću ikada osvojiti jednu - rekao je dr Pol Pif, socijalni psiholog sa Univerziteta Kalifornija u Irvajnu.
Pif i njegove kolege otkrili su da vozači iz više klase češće isecaju druge automobile na raskrsnicama i ignorišu pešake na prelazima. Činilo se da su imućniji ljudi takođe spremniji da lažu na poslu. U jednom eksperimentu, volonteri su ostavljeni sami sa teglom slatkiša koja je navodno bila namenjena deci. Kada su se istraživači vratili, ljudi iz više klase su „maznuli“ skoro duplo više bombona od onih iz nižih slojeva.
- Opšti obrazac ukazuje na to da sa bogatstvom i rastućom moći postajete manje zainteresovani za potrebe drugih i manje opterećeni potrebama društvenih odnosa - rekao je Pif. - Uzimanje bombona od dece je možda najmanja od naših briga, ali je simboličan prikaz tendencije da se sopstvene potrebe stave ispred tuđih.
2. Definicija ljubljenja
Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu postarali su se da Ujedinjeno Kraljevstvo uzdignute glave proslavi osvajanje nagrade za biomehaniku.
- Ceo tim je oduševljen - rekla je dr Matilda Brindl.
Ona i njene kolege istraživali su evoluciju ljubljenja, za šta im je bila potrebna naučna definicija tog čina. Odlučili su se za: „neagonističke interakcije koje uključuju usmeren, infraspecijski oralno-oralni kontakt uz izvesno pomeranje usana/delova usta i bez prenosa hrane“.Brindl, koja piše knjigu o nereproduktivnom seksualnom ponašanju, takođe je proučavala evoluciju masturbacije, što je čini ozbiljnim kandidatom da postane „Marija Kiri Ig Nobelovih nagrada“ višestrukim osvajanjem priznanja.
- Toliko smo fokusirani na penise, šta oni rade i zašto su važni, ali sva ova druga seksualna ponašanja su takođe bitna - rekla je ona.
3. Pisoar bez prskanja
Tim studenata koji je predvodio Kavi Turairadža sa Univerziteta Vaterlo u Kanadi izračunao je da se prskanje iz pisoara gotovo potpuno eliminiše ako mlaz udara u pisoar pod uglom manjim od 30 stepeni. Potom su dizajnirali pisoar čiji oblik obezbeđuje minimalno prskanje bez obzira na cilj korisnika.
- Veoma sam ponosan - rekao je dr Džao Pan, koji rukovodi laboratorijom.
4. Moć zajedničkih neprijatelja
Prirodno je da želimo prijatelje koji su ljubazni prema nama, ali naši prijatelji komuniciraju sa drugima na načine koji mogu uticati na naše živote. Dr Džejmi Krems sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu pokazala je da u našim krugovima prijatelja ima dosta mesta za „pse napadače“, sve dok su oni usmereni na one koje ne volimo.
- Ponekad želimo da naši prijatelji budu zlobniji i ravnodušniji kada komuniciraju sa našim neprijateljima - rekla je ona. - U mnogim situacijama sam se osećala neverovatno voljenom kada su ljudi nosili moju mržnju umesto mene i bili spremni da mi čuvaju leđa.
5. Nauka o gaženju zmija
Istraživači u Brazilu obuli su zaštitne čizme kako bi istražili šta tera zmije otrovnice da ujedu u samoodbrani, tako što su lagano gazili na različite delove njihovih tela. Otkrili su da pritisak na glavu izaziva najviše ujeda, ali je studiju povukao žurnal Scientific Reports jer tim nije imao etičko odobrenje za gaženje životinja.
6. Prljave gaće i mleko bubašvaba
Nagrada za hemiju pripala je međunarodnom timu koji je otkrio da mleko bubašvaba sadrži tri puta više energije od kravljeg mleka, dok je nagradu za čulo mirisa dobila grupa naučnika koja je otkrila da roditeljima njihove bebe mirišu divno, ali tinejdžeri ne. Drugi istraživači su dobili nagrade za pretvaranje surli komaraca u mlaznice za 3D štampanje, razjašnjavanje aerodinamike duvanja nosa i zakopavanje donjeg veša radi praćenja kvaliteta zemljišta.
Među dobitnicima je i Tokuji Uno, koji je istraživao nauku o duvanju nosa. Nagrađen je i istraživački tim koji je zakopao 1.000 pari gaća u više od 25 zemalja kako bi proučio kako sitna bića u zemljištu pomažu u njihovom razlaganju.
Karli En Jork, profesorka biologije sa Univerziteta u Hikoriju, koja nije učestvovala u Ig Nobelovim nagradama, rekla je za CNN da ove nagrade uvek nasmeju, ali i nateraju na razmišljanje.
- Od prljavih gaća za zemljište do 3D mdela komaraca, ovogodišnji dobitnici su se uhvatili naizgled neobičnih ideja i pretvorili ih u legitimne istraživačke projekte, ovo jesu legitimni naučni podvizi – rekla je Jorkova i dodala:
- Dok ova istraživanja mogu delovati beznačajno na početku, skoro pola ekonomskog rasta SAD može da se poveže sa osnovnim istraživanjima. Ko zna, 3D model usta komarca može biti insiracija za nove, bezbolne načine davanja lekova.
Naredna dodela nagrada održaće se 2027. godine u belgijskom gradu Antverpenu.
Prva ceremonija dodele Ig Nobelove nagrade održana je 1991. pod sloganom "za radove koji se ne mogu i koji ne bi smeli da budu ponovljeni".
(Telegraf Nauka/The Guardian/CNN)
Povezane vesti
SAD izdvajaju pet milijardi dolara za upotrebu AI u naučnim istraživanjima
Marko Todorović: Nauka se ne ceni koliko bi trebalo! Naša deca su izuzetno pametna i budućnost je u njima
Dr Darija Kisić: Fond za nauku podržava ravnopravno uključivanje žena u naučna istraživanja
Umro jedan od najperspektivnijih mladih naučnika na Balkanu: Imao je samo 37 godina
Video: Centar za promociju nauke dodelio sredstva za projekte popularizacije nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
