Za mlađe od 16 godina više nema društvenih mreža: Evo šta o tome misle naučnici sa Kembridža

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske objavila je da će zabraniti korišćenje društvenih mreža deci mlađoj od 16 godina. Kako je najavio premijer Kir Starmer, ovaj potez će poboljšati onlajn bezbednost i „vratiti deci njihovo detinjstvo“.

Zabrana će se odnositi na platforme poput Snepčeta, TikToka, Jutjuba, Instagrama, Fejsbuka i Iksa, ali ne i na servise za poruke kao što su Vacap i Signal. Sličnu zabranu ranije je uvela i Australija.

Univerzitet u Kembridžu objavio je reagovanje troje naučnika specijalizovanih za temu odnosa digitalne tehnologije, društva i psihičkog zdravlja, koje ovde prenosimo.

Dobra ili loša politička odluka

- Da li je ovo dobra ili loša politička odluka zavisi od toga šta smatramo krajnjim ciljem ove zabrane. S jedne strane, ova zabrana neće rešiti našu zajedničku zabrinutost zbog sve digitalnijeg detinjstva koje deca danas proživljavaju u Velikoj Britaniji. Iz primera zabrane u Australiji znamo da je sprovođenje mera nepotpuno i da je većina mladih i dalje prisutna na mreži u sličnoj meri - rekla je prof. Ejmi Orben iz Jedinice za kognitivne i moždane nauke (MRC) na Kembridžu, koja je prošlog meseca imenovana u savetodavni panel Odeljenja za nauku, inovacije i tehnologiju (DSIT) za onlajn dobrobit dece.

- Sinteza dokaza mog tima i drugih istraživača pokazuje da verovatno ne treba očekivati značajan porast dobrobiti ili mentalnog zdravlja u kratkom roku, niti velike promene u ponašanju ili učestalosti sukoba sa roditeljima. Međutim, zabrana će verovatno promeniti percepciju javnosti i učiniti korišćenje društvenih mreža manje prihvatljivim u mlađim uzrastima. To je važan prvi korak u javnozdravstvenom obrazovanju i promeni ponašanja. Takođe može minimizirati slučajeve individualne štete za mlade koji prestanu da koriste platforme, a vremenom može, ako se pravilno sprovede, promeniti našu kulturu u vezi sa korišćenjem društvenih mreža među određenim starosnim grupama – dodala je ona.

Kako je objasnila, zabrana je „priznanje vlade da prethodne politike koje su imale za cilj da društvene mreže učine bezbednim nisu radile onako kako je planirano“.

- Zabraniti nešto najranjivijima je dobar korak ako se to ne može učiniti bezbednim. Ali znamo zašto su društvene mreže ponekad nebezbedne ne samo za decu već i za odrasle: to uključuje štetan sadržaj, ponašanje ili komunikaciju, kao i karakteristike dizajna koje nam otežavaju da se isključimo čak i kada to želimo. Nismo uspeli adekvatno da rešimo ove probleme. Zabranom deci mlađoj od 16 godina ograničavamo njihova prava da učestvuju u ovom delu našeg digitalnog društva, jer smo izgubili poverenje da možemo učiniti društvene mreže bezbednijim za sve nas u prihvatljivom roku. Osećam duboko razočaranje zbog toga – naglasila je Orbenova.

I ovde će, naglasila je, ključno pitanje biti efikasnost implementacije. Orben zaključuje da će nezavisna evaluacija toga da li ova zabrana funkcioniše biti presudna.

Oduzima prava mladima, ne kažnjava kompanije

Sander van der Linden je profesor socijalne psihologije u društvu i direktor Laboratorije za društveno donošenje odluka na Odeljenju za psihologiju Univerziteta u Kembridžu. On redovno savetuje vlade, zdravstvene organe i tehnološke kompanije o tome kako se boriti protiv širenja dezinformacija.

- Pozitivna strana je to što mi je drago što vlada ozbiljno shvata pitanje dezinformacija, dezinformacija i onlajn štete. Dobro je videti da je vlada sada zainteresovana za preduzimanje akcije. Neke od predloženih akcija su razumne. Na primer, zabrana seksualizovanih razgovora sa AI četbotovima i razmena poruka sa strancima za mlade ljude. Mislim da su te stvari potpuno neprikladne. S druge strane, smatram da je ideja o potpunoj zabrani društvenih mreža ili uvođenju „policijskog časa“ na mrežama problematična. Mislim da to obesnažuje mlade i oduzima im prava, umesto da fokus ostane na kompanijama, njihovim neispravnim proizvodima i potrebi da se popravi i redizajnira poslovni model društvenih mreža – rekao je on.

Zakon o bezbednim društvenim mrežama u Kanadi, na primer, stvari radi malo drugačije, dodao je.

- Oni planiraju da privremeno zabrane društvene mreže kao meru kojom bi tehnološkim kompanijama dali priliku da svoje proizvode učine bezbednim za decu, uklone rizične funkcionalnosti (npr. bez beskonačnog skrolovanja, bez poruka od stranaca) i tako dalje. Ako pogledate šta se trenutno dešava u Australiji, 60% dece zaobilazi zabranu, a ona deca koja se smatraju najuticajnijima u smislu popularnosti i dalje su na platformi, što navodi i drugu decu da ostanu tamo. Dakle, društvene norme se ne menjaju, a ove zabrane nemaju željene psihološke efekte. Postoje i pitanja privatnosti ako ćemo imati strože sprovođenje mera u Velikoj Britaniji putem prepoznavanja lica, na primer. Da li želimo da ove kompanije imaju slike naše dece i koliko će to biti efikasno i izvodljivo na duže staze? Trenutno jednostavno nema baze dokaza koja bi podržala zabrane. To je politički popularno i deluje kao lako rešenje, ali nije nijansirano. Nadam se da će vlada, kako bude napredovala sa ovim predlogom, razmotriti kako da decu učini bezbednom na mreži na način koji ih štiti od štete, ali im istovremeno omogućava da uživaju u prednostima – naglasio je Van der Linden.

Umesto zabrane, on je pozvao na velika ulaganja u digitalnu pismenost, učeći decu od malih nogu kako da procenjuju informacije na mreži. U videu za Univerzitet, van der Linden govori o mogućnosti „pasoša za društvene mreže“ koji bi omogućio deci da stiču digitalne veštine kroz postepenu, nadgledanu izloženost onlajn svetu.

Opasnost, ali i bogatstvo znanja

Prof. Sara-Džejn Blejkmor je šefica katedre za psihologiju na Kembridžu i predvodi Grupu za razvojnu kognitivnu neuronauku, koja se fokusira na razvoj socijalnog mozga u adolescenciji. Prošle nedelje, Blejkmorova je svedočila o „neuronauci i digitalnim detinjstvima“ pred odborom Donjeg doma parlamenta za nauku, inovaciju i tehnologiju.

- Moramo učiniti onlajn svet bezbednijim za decu i mlade, ali sama zabrana društvenih mreža to možda neće postići. Iskustvo iz Australije sugeriše da je poštovanje zabrane slabo jer mladi ostaju na mreži ako to čine i njihovi vršnjaci – ne žele da propuste društvene veze. Takođe nam je potrebna stroža regulacija kompanija kako bi njihove platforme bile bezbednije, kampanje javnog zdravlja osmišljene zajedno sa mladima, i veća ulaganja u mogućnosti da se mladi povezuju van mreže kroz sport, kulturu, prostore u zajednici i pristup zelenim površinama – rekla je ona.

Tokom svedočenja u parlamentu Blejkmorova je govorila o tome kako se regioni mozga razvijaju različitom brzinom u adolescenciji i kako se to može povezati sa upotrebom društvenih mreža. Na primer, limbički sistem, uključen u procese poput obrade emocija i nagrada, razvija se relativno rano i „hiperosetljiv je na nagrađujuće i uzbudljive stimulanse u adolescenciji“.

Nasuprot tome, regioni kao što je prefrontalni korteks, uključen u kognitivne procese poput kontrole impulsa, prolaze kroz produženi razvoj tokom cele adolescencije i u našim dvadesetim godinama.

- Samoregulacija je veoma važna na mnogo načina u digitalnom svetu, posebno ako razmislite o našoj sposobnosti da regulišemo digitalno ponašanje i ostavimo telefone kada nas bombarduju uzbudljivim stimulansima koje pokreću algoritmi prilagođeni našim interesovanjima - rekla je Blejkmorova skupštinskom odboru.

- Čak je i odraslima veoma teško da odlože telefon ako stalno vide zanimljive stvari. Detetu ili adolescentu, čiji se prefrontalni korteks još razvija, to je još teže – naglasila je.

Međutim, Blejkmor je takođe rekla odboru da društvene mreže mogu ponuditi adolescentima prozor u važne društvene svetove i način povezivanja sa drugim mladim ljudima.

- Mladi koriste digitalne uređaje da nauče nove informacije. Tamo postoji ogromno bogatstvo znanja – objasnila je.

Ona tvrdi da to može biti od pomoći nekim mladim ljudima iz određenih sredina, poput onih iz siromašnijih zajednica.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)