Da li je jedna jedina genetska mutacija učinila da konji budu pogodni za jahanje?

Domestikacija konja je jedno od najvećih dostignuća ranih ljudi. Dovelo je do razvoja u transportu, ratovanju i poljoprivredi, dok su društva praktično galopirala u moderno doba.

Iako su ranije studije ukazivale na stepe oko Dona i Volge u istočnoj Evropi kao mesto porekla modernih domestikovanih konja pre oko 4.200 godina, ostajala je misterija u pogledu promena DNK koje su omogućile divljim konjima da postanu pitomi i pogodni za jahanje.

Preporučujemo

Međutim, nova studija daje uvide koji sugerišu da je samo jedna mutacija imala ključnu ulogu. Istraživači iz Centra za antropologiju i genomiku u Tuluzu proučavali su DNK velikog broja ostataka drevnih konja, starih više hiljada godina. Fokusirali su se na 266 genetskih markera, malih delova DNK koji su povezani sa određenim svojstvima konja, poput boje krzna, oblika tela, kretanja i ponašanja.

Jedna od glavnih opservacija jeste da je tokom rane faze domestikacije, pre oko 5.000 godina, selektivno razmnožavanje favorizovalo genetski region (lokus) povezan sa genom ZFPM1. Ovaj gen je verovatno povezan sa pitomošću i ponašanjem, što sugeriše da su u prvom koraku domestikacije birani manje agresivni konji, pogodniji za upravljanje.

Drugi ključni nalaz bila je promena u lokusu GSDMC, lokaciji gena GSDMC. Ovaj gen je povezan sa oblikom tela i građom konja, kao i strukturom kičme.

U povezanom eksperimentu, naučnici su modifikovali ovaj region DNK kod miševa. Rezultat je da su bili mnogo snažniji, sa unapređenim kretanjem, što odražava genetske promene koje su transformisale divlje konje u pripitomljene, pogodne za jahanje, smatraju istraživači. Tokom samo nekoliko vekova, ova genska varinanta je postala dominantna u populaciji konja.

„Naši rezultati ukazuju da je selekcija na lokusu GSDMC dovela do nastanka i uspeha genetske linije DOM2 (loze modernog domaćeg konja)…unapređujući lokomotorni kapacitet i doprinoseći usponu mobilnosti na bazi konja pre oko 4.200 godina“, kaže se u studiji.

Međutim, rad posvećen ovoj temi tu ne prestaje. Dalje istraživanje je potrebno da bi se objasnili efekti ZFPM1, „gena ukroćenosti“, i drugih odlika na koje je možda uticao. Naučnici takođe žele detaljnije da ispitaju kako su poligenske odlike, karakteristike na koje su uticala dva ili više gena, oblikovale evoluciju konja, kao i kako su se ove životinje adaptirale na lokalne sredine.

(Telegraf Nauka/Phys.org)