Izazivali zemljotrese da otkriju odakle stiže magma čuvenog supervulkana: Poklopac pronađen ispod Jeloustona

Ispod vrelih gejzira i toplih izvora Nacionalnog parka Jelouston nalazi se jedan od najpažljivije proučavanih vulkanskih sistema. Tim geologa sada je, korišćenjem novih i neobičnih tehnologija, otkrio nove dokaze o tome kako bi se ovaj supervulkan mogao da se ponaša u budućnosti, ali i šta bi moglo da ga spreči da eruptira, saopštio je Univerzitet Rajs.

Tim istraživača sa Univerzitea Rajs, Univerziteta Novog Meksika, Univerziteta Jute i Univerziteta Teksasa u Dalasu, čija je studija objavljena u žurnalu Nature, otkrio je poklopac na samo 3,8 kilometara ispod površine Jeloustona. Sačinjen od magme, ovaj poklopac zarobljava pritisak i toplotu. Koristeći inovativno seizmičko snimanje i napredne kompjuterske modele, oni su utvrdili da rezervoar magme Jeloustona aktivno oslobađa gas dok ostaje u stabilnom stanju.

Preporučujemo

Istraživanje, koje su vodili Čenglong Duan i Brendon Šmant sa Rajsa, pokazuje kako se magma, para i tečnosti kreću unutar Zemljine kore.

- Decenijama znamo da postoji magma ispod Jeloustona, ali tačna dubina i struktura njene gornje granice bili su veliko pitanje. Ono što smo otkrili je da ovaj rezervoar nije prestao sa radom — nalazi se tu već nekoliko miliona godina, ali je i dalje dinamičan - rekao je Šmant, profesor geologije.

Prethodne studije pokazivale su da bi vrh magmatskog sistema Jeloustona mogao da se nalazi na dubini od 3 do 8 kilometara, što je nepreciznost koja je vodila do novih rasprava geologa o poređenju magmatskih sistema sa uslovima pre prethodnih erupcija.

To se promenilo nakon što je Šmant sproveo seizmičko istraživanje visoke rezolucije u severoistočnom delu kaldere. Kamion sa seizmičkim vibratorom, ukupno teški oko 24 tone, generisao je sitne zemljotrese kako bi slao seizmičke talase u zemlju. Ovi talasi su se odbijali od slojeva ispod površine i bili su zabeleženi na površini, otkrivajući oštru granicu na dubini od oko 3,8 km.

- Motivacija iza mog istraživanja je unapređenje strukturnog seizmičkog snimanja izvan granica konvencionalnih metoda vremena prostiranja. Koristeći tehniku snimanja talasnom jednačinom koju sam razvio tokom doktorata za nepravilne seizmičke podatke, napravili smo jednu od prvih super jasnih slika vrha rezervoara magme ispod kaldere Jeloustona - rekao je Duan, postdoktorski istraživač-saradnik.

- Videti tako jak reflektor na toj dubini bilo je iznenađenje. To nam govori da se tamo dešava nešto fizički drugačije — verovatno nakupljanje delimično istopljene stene prošarane mehurićima gasa - rekao je Šmant.

Identifikovanjem ovog poklopca ispod Jeloustona, Šmantov tim je uspostavio novo merilo za praćenje aktivnosti vulkana. Buduća istraživanja mogla bi pokušati da detektuju bilo kakve promene u sadržaju taline ili akumulaciji gasa koje bi mogle poslužiti kao rani znaci upozorenja na nemire.

(Telegraf Nauka/RICE News)