Naučnici su poslali zrna soje u orbitu i napravili „svemirski miso“

Japanska kuhinja ne bi imala identitet bez misoa, ali astronauti koji žele da konzumiraju jelo od fermentisanih zrna soje u svemiru možda će morati da se naviknu da drugačiji ukus.

U eksperimentu na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), proizvedena je pasta miso, koja se smatra prvom namirnicom smišljeno fermentisanom van Zemlje – poduhvat koji bi mogao baciti svetlo na potencijal za život u svemiru i povećati broj kulinarskih opcija za astronaute.

Preporučujemo

Svemirski miso je imao sličan umami ukus kao miso napravljen na Zemlji. Međutim, istraživači kažu da postoji ključna razlika – pikantniji pečeniji i orašastiji ukus.

Naučnici Megi Koblenc iz Masačusetskog instituta za tehnolohiju i Džošua Evans sa Tehničkog univerziteta Danske poslali su malu količinu kuvanih sojinih zrna na MSS u martu 2020, gde je ostavljena da fermentira 30 dana pre nego što je vraćena na Zemlju ka miso.

Miso je držan u posudi sa senzorima koji su pratili temperaturu, relativnu vlažnost, pritisak i radijaciju. U okviru eksperimenta, još dve količine su fermentisane na Zemlji radi poređenja – jedna u Kembridžu u Masačusetsu i druga u Kopenhagenu.

Nismo znali šta da očekujemo – fermentacija nije ranije rađena u svemiru, kaže Evans. Svemirski miso je bio tamniji i zgužvaniji, što ima smisla pošto je putovao mnogo više od zemaljskih verzija.

Neki uslovi u svemiru, naročito mikrogravitacija i povećano zračenje, možda su uticali na način rasta i metabolisanja mikroba i tako na odvijanje fermentacije.

Spajajući mikrobiologiju, hemiju ukusa, senzornu nauku i šire društvene i kulturne obzire, studija omogućava nove pravce istraživanja kako se život menja kad putuje u nove sredine kao što je svemir.

Osim toga, ovo istraživanje bi moglo unaprediti blagostanje i učinak astronauta i uvesti nove oblike kulinarskog izraza, proširujući i divezifikujući kulinarsku i kulturnu zastupljenost na rastućem polju istraživanja svemira.

Miso, slankasta fermentisana pasta od zrna soje, predstavlja osnovu mnogih supa, soseva i marinada. Svaki region u Japanu ima svoj specijalni recept.

Tradicionalno se pravi od natopljenih sojinih zrna, vode, soli i gljivice kodži, i obično je potrebno oko šest meseci da razvije svoj poseban umami ukus, s tim da je izraženiji što je fermentacija duža.

Mnoge fermentisane namirnice sadrže probiotike, žive mikroorganizme koji zajedno sa postojećim korisnim bakterijama u crevnom mikrobiomu mogu da pomognu u regulisanju digestivnog sistema.

Dodatne analize su neophodne radi procene nutritivne vrednosti, uključujući makromolekularni sastav i bioaktivne supstance u svemirskom misou.

Fermentacija misoa na MSS ističe potencijal za život u svemiru pokazujući kako mikrobna zajednica može da se razvija, kaže Koblenc.

Naučnici dugo eksperimentišu sa rastom i berbom namirnica u svemiru, uključujući razne vrste zelene salate i rotkvice. Godine 2021, čak je održana tako zabava na MSS da bi se proslavila berba prvih čili papričica u svemiru.

Jedna japanska kompanija takođe pravi specijalni sake fermentisan u svemiru. „Asahišuzo“, kompanija koja proizvodi sake „Dasai“, platila je Japanskoj svemirskoj agenciji (JAXA) pristup eksperimentalnom modulu „Kibo“, delu MSS. Kompanija razvija i opremu za svemirsko fermentisanje, koja bi trebalo da bude lansirana kasnije ove godine.

(Telegraf Nauka/CNN)