Izolacija zbog kovida poremetila bitnu društvenu veštinu kod dece predškolskog uzrasta

Ova studija je među prvima pokazala efekte pandemije na decu koja još nisu krenula u školu.

Izolacija. Društveno distanciranje. Zatvorene škole i firme. Pandemija kovida-19 i obimni poremećaji usled nje pokrenuli su stampedo istraživanja „o uticaju na nas“, uveliko sa fokusom na učenike. Kakav je uticaj na njihovo učenje? Njihovo mentalno zdravlje? Njihov društveni razvoj?

Preporučujemo

Ostalo je neistraženo da li je pandemija uticala na društvenu kogniciju dece predškolskog uzrasta – mlađe od šest godina – čije društvene norme su potpuno izmenjene zatvaranjem dnevnih boravaka i kućnom izolacijom porodica.

To se promenilo kad su istraživači sa Kalifornijskog univerziteta Mersed, posmatrajući podatke koje su počeli da sakupljaju pre pandemije, otkrili da deca stara 3,5 do 5,5 godina, testirana pre i posle kovid izolacija, pokazuju značajan pad u ključnoj kognitivnoj veštini, naročito kod dece iz domova sa niskim finansijskim resursima i odraslima sa manje obrazovanja.

U pitanju je veština društvene kognicije poznata kao prepoznavanje pogrešnog verovanja – sposobnost da se shvati da drugi ljudi mogu grešiti kao bitan korak u razlikovanju misli od realnosti. Razumevanje pogrešnog verovanja može imati bitnu ulogu u razvoju društvene saradnje, konumikacije i učenja.

U prvoj grupi su testirana 94 deteta. Svako dete je dobilo tri zadatka. U jednom zadatku, dete je gledalo kako lutka Pigi stavlja igračku u jednu od dve kutije i odlazi. Pojavljuje se druga lutka i premešta igračku u drugu kutiju. Pigi se vraća. Detetu je postavljeno pitanje gde će Pigi tražiti igračku. Da su veštine deteta u pogledu pogrešnih verovanja funkcionalne, reklo bi da će Pigi izabrati prvu kutiju, iako dete zna da igračka nije tamo.

Trenutno istraživanje se slaže da sposobnosti u pogledu pogrešnog verovanja prolaze kroz značajan razvoj tokom prvi pet godina detetovog života. Dete koje zaostaje u kognitivnim veštinama može postati đak koji se muči da drži korak sa vršnjacima ili su mu školski zadaci teži.

„Deca žele da imaju drugove, ali moraju uzimati u obzir druge perspektive radi uspešne društvene interakcije. Na primer, znam da želiš da igraš ovu igru sada, ali ja baš želim da igram ovu. Radi se o sposobnosti imanja dva gledišta na pameti, ali ipak biti u interakciji“, kažu istraživači.

U slučaju gorepomenutog zadatka, 80% petododišnje dece je bilo uspešno pre izolacije zbog kovida. Nakon izolacije, nivo uspeha je pao na 63%. Što se tiče petogodišnje dece iz domova nižeg socioekonomskog statusa, samo 51% je bilo uspešno.

Deca u postpandemijskoj grupi i iz okruženja sa nižim socioekonomskim nivoom ispoljila su značajno smanjenje kognitivne sposobnosti u poređenju sa prepandemijskom grupom. Deca iz domova sa višim socioekonomskim nivoom, pak, pokazala su neznatan kognitivni uticaj izolacije.

Zašto je razlika izraženija kod dece nižeg socioekonomskog statusa? Podaci ne daju definitivan odgovor, ali istraživači kažu da je pored ukidanja formalnog dnevnog boravka i neformalnih druženja izolacija možda stavila roditelje sa nižim primanjima pod veliki finansijski ili mentalni pritisak, dovodeći do manje komunikacije sa decom. Zbog toga su deca možda provodila više pasivnog vremena sa elektronskim uređajima, što je povezano sa slabim razumevanjem pogrešnog verovanja.

Kasniji testovi u 2023. sa nekim članovima postpandemijske grupe dali su ozbiljan epilog nalazima studije. Slab učinak u razumevanju pogrešnog verovanja bio je i dalje prisutan.

„Verovatno postoji još podataka o ovome. Samo se nisu posmatrala deca predškolskog uzrasta“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)