Zeleni krovovi mogu rashladiti gradove i sačuvati energiju

Istraživači sa australijskog Univerziteta Novog Južnog Velsa i južnokorejskog Univerziteta Kjonhi otkrili su da bi zeleni krovovi mogli ohladiti prestonicu Južne Koreje za oko jedan stepen Celzijusov tokom leta i smanjiti energetske potrebe u cilju rashlađivanja za skoro 8% pri maksimalnoj pokrivenosti.

Ova studija je prva koja analizira transformativni efekat zelenih krovova na potrošnju energije i klimatske uslove u gradskim razmerama i mogla bi dati obrazac za modeliranje njihovog potencijala u drugim gradovima širom sveta, piše TechXplore.

Preporučujemo

Prestonica Južne Koreje, Seul, predstavlja jedan od gradova gde klimatske promene i brza urbanizacija utiču na razmere problema preteranog zagrevanja, povećavajući potrošnju energije i ugrožavajući zdravlje.

Zeleni krovovi su strategija sa dobrim potencijalom za redukciju gradske vreline i potrošnje energije. Sa mogućnošću postavljanja na nove zgrade i stare strukture, oni su prilagodljivo rešenje na prirodnoj bazi za rešavanje problema urbane vreline.

Newsflare

Istraživački tim je izveo klimatske i energetske simulacije velikih razmera u tri scenarija pokrivenosti krovova zelenilom radi procene potencijala za smanjivanje temperature i potreba za rashlađivanjem u Seulu tokom najtoplijeg letnjeg meseca, avgusta. Posebno su obratili pažnju na suve prostrane zelene krovove – tip laganog zelenog krova sa velikim potencijalom primene i manjim troškovima održavanja.

Modeliranje je pokazalo veće smanjenje temperature i potražnje za energijom ako je veća pokrivenost sistemima zelenih krovova. Kad je 90% zgrada bilo pokriveno zelenim krovovima, temperatura vazduha i površine u gradu smanjile su se za 0,54 stepena i 2,17 stepeni. Istovremeno, potrošnja energije opala je za oko 7,7%.

Zeleni krovovi doprinose smanjenju temperature olakšavajući isparavanje putem transpiracije biljaka, što rashlađuje okolni vazduh i smanjuje potrebu za mehaničkim sistemima rashlađivanja (klima-uređaji), smanjujući ukupnu potražnju za energijom. Osim toga, sloj zemljišta i vegetacije na zelenim krovovima obezbeđuje izolaciju, smanjujući transfer toplote u zgrade i još više snižavajući energetske troškove.

Sadašnja pokrivenost zelenim krovovima u Seulu je skromna, ali se očekuje proširenje na 30-60% zavisno od gradske uprave tokom narednih nekoliko decenija. Međutim, pokrivenost od 90% – najviši potencijal koncentracije zelenih krovova – mogla bi se postići uz odgovarajuće podsticaje.

Zeleni krovovi su jedna od skupljih tehnologija za smanjenje toplote tako da nije uvek pogodna, ali za gradove i kompanije u razvijenim zemljama zeleni krovovi su važan doprinos društvu, za čije rasprostranjeno usvajanje se mogu stvoriti uslovi.

Dejstvo zelenih krovova zavisi od meteoroloških uslova koji se moraju uzeti u obzir prilikom dizajna i implementacije. Detaljnija analiza je potrebna u pogledu rashlađivanja na godišnjem nivou i potencijala za dugoročnu uštedu energije.

Učinak zelenih krovova uveliko zavisi od nekoliko parametara, uglavnom vlažnosti, padavina, solarnog zračenja i temperature. Međutim, zeleni krovovi takođe donose značajne klimatske koristi, kao i mnoge druge, uključujući apsorpciju kiše, povećanje biodiverziteta i poboljšanje estetskog kvaliteta.

Neuspeh da se primene strategije smanjenja gradske vreline imaće strašne posledice. Prema sadašnjem kretanju, noćne temperature u gradovima mogle bi se povećati za oko pet stepeni do 2050. Mnogim ljudima, čak i u razvijenijim zemljama, moglo bi biti teško da priušte električnu energiju za rashlađivanje, a broj bolesti i smrti povezanih sa vrućinom će značajno porasti.

Ako ne smanjimo temperature u našim gradovima, posledice u predstojećim decenijama će biti katastrofalne, ne samo za privredu, već i za kvalitet života, naročito populacija sa niskim prihodima, koje će biti najugroženije, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/TechXplore)