Ko su ljudi koji su hodali „đavoljim stazama“? Enigma tragova na vulkanu Rokamonfina
Vulkan Rokamonfina na jugu Italije pre oko 350.000 doživeo je jednu od svojih najrazornijih erupcija. Pepeo je izbačen visoko u atmosferu, dok je dolina u blizini bila preplavljena usijanom piroklastičnom materijom. Ovo negostoljubivo okruženje, koje podseća na scene iz pakla, ubrzo je postalo svedok jednog od najzanimljivijih događaja u ljudskoj praistoriji, prolaska misteriozne grupe drevnih ljudi, koji su ostavili otiske stopala u još mekoj steni.
Ovi tragovi, poznati kao "đavoljim stazama", pronađeni su na padini formiranoj piroklastičnim talasom, i dugo su izazivali radoznalost naučnika. Najnovija istraživanja pružila su nam uvid u to ko su bili ti hrabri prolaznici, kako su izgledali i kakva je bila njihova svakodnevica, piše IFL science.
Preporučujemo
Otkrivena prava istina o džinovskoj piramidi na Antarktiku! Visoka je čak 1.265 metara
Da li je nova ljudska vrsta otkrivena u Aziji?
Prema mišljenju istraživača, otisci stopala nastali su dok je ignimbrit, talog piroklastičnog talasa, još uvek bio dovoljno mekan da zadrži otiske, ali već dovoljno hladan da izdrži težinu ljudi. Međutim, uslovi na terenu bili su daleko od idealnih. Padina je bila strma, neravna, mokra i klizava, zbog čega su drevni ljudi morali da prilagode hod, a tragovi pokazuju da su stopala postavljali na specifičan način kako bi zadržali ravnotežu.
Ovi uslovi dodatno komplikuju istraživanje, jer standardne metode za procenu visine i težine na osnovu otisaka stopala nisu prilagođene za analizu tragova na strmim površinama. Uprkos tome, tim naučnika uspeo je da dobije okvirne procene o veličini i fizičkim karakteristikama ovih ljudi.
Korišćenjem modifikovanih formula istraživači su izračunali da su osobe koje su ostavile otiske bile teške između 55,5 i 64,6 kilograma i visoke između 152,9 i 176,7 centimetara. Prosečna visina ovih pojedinaca iznosila je 166 centimetara, dok je prosečna težina bila 60 kilograma.
Ove fizičke karakteristike savršeno odgovaraju Homo heidelbergensisu, vrsti koja je naseljavala Evropu u to vreme. Smatra se da je H. Heidelbergensis bio zajednički predak neandertalaca i modernih ljudi, a nalazi iz Španije ukazuju da su neki pripadnici ove vrste mogli dostići visinu i do 181,6 centimetara.
Na osnovu veličine otisaka, istraživači pretpostavljaju da je grupu činilo najmanje četvoro ljudi - dve žene ili deca i bar jedan odrasli muškarac. Iako podaci nisu dovoljno precizni da bi se to sa sigurnošću utvrdilo, ovi tragovi nam pružaju intrigantan uvid u društvenu dinamiku drevnih zajednica. Možda su se ova četvorica upustila u istraživanje opasnog terena, vođeni radoznalošću ili potrebom.
Autori studije ističu da, iako su njihovi zaključci ograničeni, Đavolje staze pružaju jedinstvenu priliku za proučavanje ponašanja takozvanog hajdelberškog čoveka.
- U celini, dostupni podaci omogućavaju nam samo da formulišemo prilično nejasne zaključke i primetimo da se telesne dimenzije stvoritelja Đavoljih staza uklapaju u širok raspon varijacija H. Heidelbergensis - navode naučnici u časopisu Quaternary.
Ovi otisci nisu samo svedočanstvo o prilagodljivosti drevnih ljudi, već i podsećanje na to koliko su naši preci bili hrabri, suočavajući se s nepogodama koje bismo danas smatrali nepremostivim.
(Telegraf Nauka / IFL science)
Povezane vesti
Koliko ljudskih vrsta je hodalo Zemljom?
Video: Posetili smo „najstariju piramidu na svetu“
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
