Evropske mikrodržave – srednjovekovne monarhije koje opstaju u 21. veku

Kontinentalna Evropa je dom 4 mikrodržave sa populacijom od 30.000 do 80.000. To su Andora, smeštena između Francuske i Španije, Lihtenštajn, ušuškan između Švajcarske i Austrije, Monako, koji se nalazi na Francuskoj rivijeri, i San Marino, potpuno okružen Italijom. Ove države postoje još od srednjeg veka, a njihova veličina omogućila im je da razviju i održavaju jedinstvene ustavne sisteme, napisala je za The Conversation Elisa Bertolini, vanredna profesorka uporednog prava na Univerzitetu Bokoni.

Razvile su jedinstvena rešenja za probleme državne arhitekture, a mnoga od njih preživela su do danas.

Preporučujemo

- Sve 4 mikrodržave učestvuju u Savetu Evrope, pa su morale da se modernizuju da bi ispunile međunarodne standarde. To uključuje i nezavisnost sudstva. Međutim, sve četiri su implementirale ove reforme a da ne promene svoj institucionalni identitet. Posvećenost očuvanju jedinstvenosti u odnosu na druge države sprečava šire i sveobuhvatnije reforme njihovih institucija. Za njih, zaštita nacionalnih tradicija i identiteta više je vrsta samoočuvanja nego ideologija – napisala je Bertolinijeva.

Monarh i izvršna vlast

Specifičnost ove četiri mikrodržave je u opstanku institucionalnih aranžmana koji ne mogu da se nađu praktično nigde drugde u svetu.

- U Lihtenštajnu i Monaku, na primer, monarhija i dalje ima centralnu ulogu u ustavu. Za razliku od većine evropskih monarhija, u kneževinama Lihtenštajnu i Monaku, kneževi su šefovi država sa značajnim ovlašćenjima. Andora i San Marino, s druge strane, funkcionišu po sistemu u kome postoje dva šefa države. U suštini, imaju po dva monarha. Institucionalne aranžmane u ovim kneževinama oblikovala je njihova veličina, i kada je reč o teritoriji i broju stanovnika, kao i geografska lokacija. I ovi aranžmani preživeli su od srednjeg veka jer su postali njihov identitet. Dok je tradicija u drugim državama tema ideologije, u ovim državama to je mehanizam preživljavanja – navela je Bertolinijeva.

Lihtenštajn i Monako su ustavne monarhije u kojima vladarska porodica ima veliku moć. Sve je organizovano oko kneževa sa izvšnom vlašću. Savremene monarhije u zapadnoj pravnoj tradiciji obično imaju kralja ili kraljicu, ali izvršna vlast je u rukama izabrane vlade, dodala je.

- Lihtenštajn i Monako su sačuvali istorijsku organizaciju vlade u centru koje je moćni monarh. Iako njihova moć nije neograničena, u Monaku knez ne odgovara parlamentu za moć koju ima. Knez Lihtenštajna ima još više moći, uključujući i pravo da postavi polovinu članova ustavnog suda. Međutim, knez Lihtenštajna svoju vlast ima u partnerstvu sa narodom. Arhitektura institucija je takva da dozvoljava kontrolu između kneza i naroda. Od 2003. i novih ustavnih amandmana, na primer, narod može da traži smenu kneza ako se više od 1.500 ljudi zalaže za to, što vodi do referenduma. Isti broj ljudi ima pravo i da pokrene inicijativu za ukidanje monarhije, ako to želi – navodi Bertolinijeva.

Po dva lidera

Ona dodaje da bi Kneževina Andora više trebalo da se naziva kokneževinom. Jedan od kneževa je biskup Urhela, iz Katalonije, a drugi predsednik Francuske Republike (ranije francuski kralj ili car).

Pogled na San Marino... Foto: Shutterstock/trabantos

- Specifičnost Andore je da nijedan od kneževa nije državljanin te zemlje. Od reforme 1993. nijedan od ovih kneževa nema vladarska ovlašćenja i njihova uloga je skoro potpuno ceremonijalna. Međutim, postoji zabrinutost zbog činjenice da nisu državljani zemlje i da ih ne biraju ni narod Andore, ni njihovi predstavnici. Istorijski razlog za ove strance na čelu države je lokacija – nalazi se između Katalonije i Francuske. Stavljanje države pod dvostruku vlast predstavljalo je garanciju opstanka – navela je Elisa Bertolini i dodala:

- Republika San Marino takođe ima dva šefa države, ali su i jedan i drugi, nazvani kapetani regenti, državljani ove zemlje. Bira ih Veliki i generalni savet (parlament), a specifičnost je da vladaju samo šest meseci. Razlog za to je što San Marino ima samo 34.000 stanovnika. Svi se znaju i to može biti ključno za nezavisnost izabranih funkcionera. Kapetani regenti ne mogu da prikupe dovoljno moći tokom kratkog boravka na vlasti da ukinu republiku. Kapetani regenti uspostavljeni su 1243, nakon što su vlast u delu italijanskih republika preuzele bogate i moćne porodice. Jedan od razloga što je San Marino uspeo da preživi jeste taj što je već vekovima sprečena mogućnost da jedna porodica postane moćnija od drugih. Mikrodržave, zato, nisu kao obične evropske države, imaju jedinstvenu institucionalnu arhitekturu i često iz opravdanih razloga.

(Telegraf Nauka/The Conversation)