Revolucija u regulaciji apetita: Novootkriveni neuron BNC2 menja razumevanje gladi i sitosti

Dok razmišljate da li ćete posegnuti za još jednim zalogajem čipsa, u vašem mozgu se vodi nevidljiva borba između gladi i sitosti. Neuroni gladi i sitosti šalju suprotstavljene signale, a brzina njihove interakcije odlučuje ishod – hoćete li nastaviti da jedete ili odustati. Sada, zahvaljujući istraživačima sa Rokfelerovog univerziteta, otkriven je ključni igrač u ovoj igri – neuron nazvan BNC2, koji donosi trenutni balans gladi i sitosti, piše SciTech Daily.

Tradicionalni model regulacije apetita oslanjao se na jednostavnu petlju između dve vrste neurona u hipotalamusu: AGRP neuroni, koji izazivaju glad, i POMC neuroni, koji signaliziraju sitost. Međutim, ovaj model imao je slabosti. Dok AGRP neuroni odmah izazivaju osećaj gladi, POMC neuroni zahtevaju sate da postignu efekat. - Posumnjali smo da POMC neuroni nisu dovoljno brzi da obuzdaju glad - objašnjava Han Tan, vodeći istraživač studije objavljene u časopisu Nature.

Preporučujemo

Kako bi rešili ovu dilemu, istraživači su koristili sekvenciranje RNK na nivou pojedinačnih ćelija u arcuatnom jezgru hipotalamusa. Rezultat je bio otkrivanje neurona BNC2, koji momentalno reaguje na regulaciju telesne težine. Ovaj neuron ne samo da brzo suzbija glad već i ublažava neprijatne emocije koje glad izaziva, delujući direktno na AGRP neurone i inhibirajući njihov uticaj.

- Ovaj neuron deluje kao trenutni protivteža neuronima gladi, pružajući brzo delovanje u suzbijanju apetita, BNC2 i AGRP možemo smatrati svojevrsnim jinom i jangom regulacije ishrane - objašnjava Tan.

Jedna od najvažnijih karakteristika BNC2 neurona jeste njihova brzina. Za razliku od POMC neurona, koji zahtevaju sate da deluju, BNC2 neuroni reaguju u vremenskom okviru sličnom AGRP neuronima. Ovo ih čini ključnim elementom u regulaciji apetita, posebno u situacijama kada je brz odgovor neophodan za kontrolu prejedanja.

- Ova nova vrsta neurona menja naše razumevanje kako se ishrana reguliše. Dodaje novu komponentu neuralnom krugu koji reguliše apetit i proširuje naše znanje o delovanju leptina. - naglašava Džefri Fridman, vođa laboratorije molekularne genetike na Rokfelerovom univerzitetu.

Za razliku od POMC neurona, koji deluju sporije, BNC2 neuroni omogućavaju trenutnu inhibiciju osećaja gladi. Ovi neuroni imaju receptore za leptin i aktiviraju se u njegovom prisustvu, ali i potencijalno u prisustvu drugih signala povezanih sa ishranom. Kada se aktiviraju, BNC2 neuroni ne samo da smanjuju apetit, već ublažavaju i negativne emocije izazvane glađu.

Jedna od ključnih uloga BNC2 neurona jeste njihova sposobnost da direktno inhibiraju AGRP neurone, objašnjava Džefri Fridman, rukovodilac laboratorije molekularne genetike na Rokfelerovom univerzitetu. - Oni pružaju dodatni nivo regulacije apetita i rešavaju misteriju o tome kako različiti neuroni deluju na različitim vremenskim skalama – dodaje Fridman.

Foto: Shutterstock

Otkrivanje BNC2 neurona otvara vrata za razvoj novih terapija za gojaznost i dijabetes. Genetske studije povezale su BNC2 s visokim indeksom telesne mase i povećanim rizikom od dijabetesa, što ga čini potencijalno ključnim ciljem za buduće medicinske intervencije.

- Istražujemo kako stimulacija ili inhibicija ovih neurona utiče na nivo glukoze i insulina - dodaje Tan, ističući mogućnost stvaranja novih tretmana koji bi pomogli u kontroli težine i metabolizma.

Ovo otkriće ima potencijal da prevaziđe regulaciju apetita. Naučnici veruju da slični neuroni mogu postojati za kontrolu drugih instinktivnih ponašanja, poput spavanja ili uređivanja. - Ako BNC2 može brzo regulisati glad, moguće je da postoje slični krugovi za druge osnovne instinkte - kaže Tan.

BNC2 neuroni predstavljaju svojevrsni „jing i jang“ u mozgu – balansirajući glad i sitost s neverovatnom preciznošću. Njihovo proučavanje može ne samo pomoći u rešavanju problema gojaznosti, već i produbiti naše razumevanje kako mozak upravlja kompleksnim ponašanjima.

Otkriće neurona BNC2 donosi revoluciju u naučnom razumevanju gladi i sitosti. Njegova uloga u brzoj inhibiciji apetita i mogućnosti terapijskog cilja za gojaznost i dijabetes postavlja ga u središte savremenih istraživanja o zdravlju i neuroznanosti. Istraživači veruju da je ovo tek početak priče o tome kako mozak koordinira instinkte – i možda ključno poglavlje u borbi protiv savremenih metaboličkih izazova.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)