I u prirodi se cirka alkohol? Životinje se opijaju više nego što se mislilo, pokazalo istraživanje

Foto: Shutterstock/Thomassch

Alkohol i životinje koje vole da ga konzumiraju mnogo su češća pojava u prirodi nego što se nekad mislilo. To je pokazala nova studija objavljena danas u časopisu Trends in Ecology & Evolution.

Kako je etanol, vrsta alkohola koja nastaje šećera u voću i žitaricama, prisutan u skoro svakom okruženju, većina životinja koje jedu voće ili piju nektar ga koriste, piše The Hil.

Preporučujemo

Otkriće istraživača u suprotnosti je sa antropocentričnim pogledom da je „etanol nešto što samo ljudi koriste“, rekla je u saopštenju Kimberli Hoking, autor studije i bihejvioralni ekolog sa Univerziteta u Ekseteru.

Etanol, naglasila je ona, ima veoma dugu istoriju. Cveće i biljke koje rađaju voće i vina pojavili su se u doba gornje krede, pre oko 100 miliona godina. Kako voće koje padne stari, kvasci u vazduhu i na površini samog voća pretvaraju šećer u etanol, što je jedan od zaloga što trulo voće mirisom podseća na pivo ili vino.

Ovo voće ne stvara visok procenat alkohola, uglavnom 1 ili 2 odsto, mada postoje i palme u Panami čije voće ima 10 procenata alkohola, slično kao vino. Ipak, za male sisare čak i 1 odsto može dovesti do smrti.

- Nije dobro biti pijan dok se penješ po drveću ili si okružen predatorima noću, to je recept da se geni ne prenose dalje, na novu generacije – rekao je Metju Karigan, koautor studije i profesor molekularne ekologije Koledža centralne Floride.

Životinje koje unose etanol, a to uključuje naše pretke primate, imaju problem sa alkoholom suprotan onom koji imaju ljudi, dodao je on.

- Za razliku od ljudi koji žele da se napiju, ali ne žele dodatne kalorije, životinje žele kalorije, ali ne opijenost – naglasio je.

Životinje koje jedu ovo voće obično imaju gene koji im pomažu da razlažu etanol u telu a da se ne napiju.

Ipak, ideja da životinje izbegavaju da se napiju je hipoteza, a ne zaključak zasnovan na dobrim dokazima. Istraživači zato naglašavaju da ne znaju da li životinje vole ili ne vole da se opijaju. Jedan od trendova u poslednjoj deceniji u ekologiji i biologiji je koncezus da su svest i inteligencija prisutniji u životinjskom svetu nego što se mislilo. Opijanje u društvu može da ima prednosti u svesnim zajednicama – antropolozi veruju da je u našoj grani primata opijanje u društvu pomoglo u formiranju prvih gradova.

Za društvene životinje poput ptica i nekih sisara, naglasili su istraživači, može biti koristi od alkohola. Naravno, prvo je potrebno otkriti kakav je uticaj opijenosti kod životinja i da li liči na opijenost kod ljudi.

- Ideja je da etanol pokreće sisteme za stvaranje endorfina i dopamina, što dovodi do osećaja opuštenosti od koga ima koristi u društvenom smislu. Ipak, da bismo to testirali moramo da vidimo da li etanol u prirodi dovodi do odgovora tela – rekla je En Boland, autorka studije i bihejvioralni ekolog Univerziteta u Ekseteru.

(Telegraf Nauka/The Hill)