Naučnici omogućili hidrogelu da sve bolje igra video igricu Pong

Naučnici su otkrili da je mekani i vodom obogaćeni gel ne samo sposoban da igra video igricu, već i da vremenom postaje uspešniji u tome, piše Guardian.

Ovi nalazi stižu skoro dve godine nakon što su moždane ćelije iz laboratorije naučene kako da igraju klasičnu igricu iz 1970-ih – rezultat za koji je rečeno da pokazuje „nešto slično inteligenciji“.

Preporučujemo

„Hidrogel ima memoriju i putem te memorije može da popravi učinak stičući iskustvo“, kaže dr Vinsent Strong sa Univerziteta Reding, prvi autor nove studije.

Strong kaže da bi ovaj rad mogao omogućiti jednostavniji način razvoja algoritama za nervne mreže – modele u osnovi sistema veštačke inteligencije kao što je ChatGPT – ističući da su oni trenutno bazirani na načinu rada bioloških struktura.

Puštena u promet 1972, Pong je bila jedna od prvih video igrica i imala je jednostavnu premisu: dva reketa na terenu mogu se pomerati gore i dole radi udaranja loptice napred i nazad između dve strane.

Strongova studija se fokusirala na verziju sa jednim igračem u kojoj se reket pomera duž jednog zida terena.

On i njegove kolege opisuju kako su postavili elektroaktivni polimerski hidrogel između dve ploče sa 3x3 rasporedom elektroda povezanih sa kompjuterskim sistemom koji je simulirao Pong.

Šest parova elektroda, u strukturi 3x2, stimulisani su da predstavljaju kretanje loptice. Kod ostala tri para elektroda – koji su predstavljali zid duž kojeg se nalazi reket – primenjen je mali napon i struja je merena pomoću senzora. Pozicija reketa je definisana kao tačka gde je struja najviša.

Bitno je da je hidrogel koji je korišćen u eksperimentu sadražao naelektrisane jone. Oni se pomeraju reagujući na električnu stimulaciju. Tako se tačka duž „zida“ sa najvišom strujom mogla menjati dok se lopta kretala, što znači da je reket mogao da menja poziciju.

Na početku, joni su ravnomerno i nasumično distribuirani tako da reket pogađa i promašuje lopticu. Međutim, dok loptica udara po terenu, gel dobija sve više električne stimulacije.

Tokom vremena se koncentracije jona povećavaju tamo gde se loptica najviše nalazi – sa većim koncentracijama idu veća očitavanja električne struje i reket može da deluje preciznije. Drugačije rečeno, reket može da pogodi lopticu češće, što proizvodi duži niz udaraca.

Istraživanje pokazuje da čak i vrlo jednostavni materijali mogu ispoljavati kompleksna, adaptivna ponašanja obično asocirana sa živim sistemima ili veoma razvijenom veštačkog inteligencijom.

Hidrogel pokazuje osnovni oblik memorije, što može biti korisno za razumevanje kako promene u nekom medijumu mogu pomoći da električni signali kroz njega uspešnije putuju. Međutim, još mnogo rada je potrebno da bi se pokazalo da hidrogel može da „uči“, kaže dr Bret Kejgan iz Kortikal laboratorije, koji je radio na učenju moždanih ćelija da igraju Pong.

Učinak i napredovanje su vezani za specifičnu lokaciju stimulacije. Kad se to promeni na bilo koji način, sistem nije sposoban da se reorganizuje. To je različito od testova sa nervnim sistemima koji su pokazali da se učenje dešava bez obzira kako su informacije predstavljene, rekao je Kejgan.

(Telegraf Nauka/Guardian)