Memorijski signali kao nova strategija u smanjenju ispijanja alkohola

Foto: Shutterstock

Kako svest o štetnim efektima prekomerne konzumacije alkohola raste, istraživači širom sveta neprestano traže efikasne metode za smanjenje unosa alkohola. Nedavna studija Univerziteta u Portsmautu u Velikoj Britaniji otkriva intrigantnu mogućnost, prisećanje prošlih iskustava s alkoholom može usporiti trenutnu konzumaciju pića, piše Neuroscience news.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 50 žena uzrasta od 18 do 46 godina, koje su nasumično podeljene u dve grupe. Prva grupa je zamoljena da se u detalje priseti nedavnog iskustva s alkoholom, dok je druga grupa služila kao kontrolna, prisetivši se vožnje automobilom. Nakon ovog uvoda, učesnice su bile zamoljene da konzumiraju piće na bazi vodke tempom koji im je bio udoban, sve dok su gledale program neutralnog raspoloženja.

Preporučujemo

Rezultati su pokazali da su žene koje su se prisećale prethodnog konzumiranja, piće su sporije pile od kontrolne grupe. Ovaj nalaz ukazuje na moguću smanjenu motivaciju za alkohol, što istraživači objašnjavaju mogućom željom da se izbegne unos dodatnih kalorija. Dr Lorenco Staford, multisenzorni istraživač sa Univerziteta u Portsmautu, naglašava da je važan deo uočenog efekta to što su osobe u grupi sa memorijskim signalima morale da procene broj kalorija iz alkohola koje su uneli.

Memorijski signali nisu novost u nauci o ishrani. Prethodna istraživanja su već pokazala da ljudi jedu manje hrane kada se pre jela prisete prethodnog obroka. Međutim, primena ovog koncepta na konzumaciju alkohola je inovativna i obećavajuća. Istraživači sugerišu da bi ovakav pristup mogao postati sastavni deo strategija za smanjenje konzumacije alkohola, posebno kod žena, koje su, prema studiji, više sklone promeni navika zbog veće osetljivosti na zdravstvene rizike alkohola.

Zanimljivo je napomenuti da su žene u ovoj studiji možda bile više motivisane da izbegnu kalorije nego alkohol sam po sebi. Dr Staford objašnjava da teorija da su žene možda imale manju želju za alkoholom jer žele da izbegnu višak kalorija, što bi takođe moglo biti povezano s radom koji pokazuje da su žene sklonije promeni navika u konzumaciji jer su osetljivije na rizike koje alkohol predstavlja za zdravlje i težinu.

Alkohol je jedan od najšire konzumiranih poroka na svetu, sa procenjenim brojem od 2,3 milijarde potrošača širom planete. Međutim, povezan je i sa oko 5 procenata svih globalnih smrtnih slučajeva. U Engleskoj, više od četvrtine konzumenata pije više od preporučenih 14 jedinica alkohola nedeljno. Ovo istraživanje naglašava važnost prevencije i edukacije u smanjenju ovih brojeva.

Pored memorijskih signala, istraživači su takođe ispitali efekat snažnih zdravstvenih upozorenja na alkoholnim proizvodima. U dve povezane studije, dr Staford i njegovi saradnici otkrili su da ova upozorenja značajno smanjuju želju za alkoholom i usporavaju brzinu konzumacije. Iako su ova upozorenja bila efikasnija od memorijskih signala, oba pristupa mogu ponuditi korisne alate u borbi protiv prekomerne konzumacije alkohola.

Rezultati ove studije ukazuju na mogućnost primene memorijskih signala kao strategije za smanjenje unosa alkohola, posebno kod žena. Iako su ovi rezultati obećavajući, potrebno je dalje istraživanje, posebno u pogledu muške populacije, koja obično konzumira više alkohola i stoga je izložena većem riziku. Buduća istraživanja mogu dodatno rasvetliti ulogu memorije u motivaciji za konzumaciju alkohola i pomoći u razvoju novih, efikasnih metoda prevencije.

Studija, objavljena u časopisu Food Quality and Preference, pruža novu perspektivu u borbi protiv prekomerne konzumacije alkohola, i otvara vrata za nove pristupe u očuvanju javnog zdravlja.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)