Vreme čitanja: oko 2 min.
Naučnici žele da naprave novu Nojevu barku, da je pošalju na Mesec i čuvaju u krateru
Vreme čitanja: oko 2 min.
Poduhvat predlaže tim istraživača iz Smitsonijana
Biodiverzitet na Zemlji je u sve većoj opasnost, a tim naučnika predlaže da se životinje i biljke sačuvaju i to tako što bi napravili jednu novu vrstu Nojeve barke i poslali je na Mesec. Uzorci životinja bili bi zamrznuti, a zatim poslati u neki od lunarnih kratera koji su večito u mraku i dovoljno su hladni za to.
Ovaj poduhvat predlaže tim naučnika iz Smitsonijana, grupe američkih muzeja i istraživačkih centara, a prenosi ScienceDaily.
Preporučujemo
Da li će biti više zemljotresa zbog klimatskih promena?
Diskriminisane u životu, ali i u smrti: Šokantni rezultati analiza umrlica i nekrologa
- U početku lunarni biorepozitorijum imao bi uzorke najugroženijih vrsta na Zemlji danas, ali krajnji cilj bio bi da imamo kriogenski sačuvane uzorke većine vrsta sa Zemlje. Nadamo se da ćemo objavljivanjem naše vizije naći partnere da pokrenemo razgovore ovo ovome, da diskutujemo i sprovedemo neophodna istraživanja i testiranja da ovaj biorepozitorijum postane stvarnost – rekla je u saopštenju Meri Hagedorn, kriobiološkinja u Nacionalnom zoološkom vrtu i institutu za konzervatorsku biologiju.
Ideja je inspirisana Akrtičkim trezorom u Svalbardu, u Norveškoj, koji čuva više od milion vrsta zamrznutog semena i predstavlja rezervu u slučaju globalne katastrofe.
Zbog lokacije na Arktiku i nekoliko stotina metara ispod zemlje, trezor je trebalo da održava kolekciju zamrznutom i bez struje. Međutim, 2017. topljenje permafrosta ugozilo je kolekiju.
Za razliku od semena, životinjske ćelije moraju da se čuvaju na mnogo nižim temperaturama, nižim od minus 196 stepeni. Na Zemlji bi to zahtevalo azot u tečnom stanju, struju i ljudsko osoblje.
Da bi se to rešilo, oni predlažu skladištenje u nekim od lunarnih kratera koji su uvek u mraku, ali i gde su temperature uvek oko minus 246 stepeni.
Da bi se sačuvale od radijacije, ove ćelije morale bi da se nalaze u strukturama sa debelim zidovima od mesečevog kamenja, navodi se.
U žurnalu BioSense naučnici su naveli da je ideja da se prvo pošalju uzorci životinja, a tek kasnije i biljaka.
- Ne govorimo šta ako Zemlja nestane – ako se to desi biorepozitorijum neće biti važan. Ovo je osmišljeno da se pomogne u slučaju prirodnih katastrofa. Život je dragocen i, koliko mi znamo, veoma redak u svemiru. Ovaj biorepozitorijum bi predstavljao jedan drugačiji način očuvanja biodiverziteta na Zemlji – navela je Hagedornova.
(Telegraf Nauka / ScienceDaily)
Povezane vesti
„Da se to desilo svi bismo bili mrtvi“! Neverovatan video udara asteroida u Mesec deli se po internetu
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
