Mogu li životinje zaista namirisati strah kod ljudi?

Dugo se raspravlja o tome da li životinje mogu namirisati strah kod ljudi. Nažalost, dolazak do odgovora na ovo vrlo staro pitanje nije tako jednostavan kao da vaše pse možete upitati šta osećaju, piše Live Science.

Da bi došli do odgovora, istraživači su u velikoj meri izbacili prisustvo ljudi iz računice, pošto se zna da životinje poput pasa reaguju na naše ekspresije i stav tela. Umesto toga su se fokusirali na to kako životinje, uključujući konje i pse, reaguju na različite mirise koje ljudi emituju dok gledaju video snimke koji izazivaju radost ili strah.

Nakon što su učesnici studije odgledali video snimke, istraživači su uzeli uzorke znoja iz pazuha gledalaca i pitali ih koliko radosti ili straha su osećali dok su gledali snimke.

Istraživači su zatim podneli konjima dva uzorka od iste osobe da bi videli da li može razlikovati mirise proizvedene u vreme radosti i teskobe.

Konji su reagovali različito u zavisnosti od toga koji uzorak im je podnet. Kad bi mirisali uzorke iz trenutaka radosti, koristili su samo levu nozdrvu. To pokazuje koji deo mozga koriste za analizu mirisa. Kod svih sisara, dve moždane hemisfere imaju različite funkcije, a u emocionalnom kontekstu izgleda da su konji miris uzoraka iz trenutaka radosti percipirali kao nešto pozitivno.

Međutim, kad su konjima podneti uzorci uzeti tokom gledanja horor filma – reagovali su mnogo drugačije i ne samo da su duže njušili uzorak, već su koristili obe nozdrve.

Istraživači ističu da to ne znači da konji znaju šta je strah. Nije kao da imaju reč „strah“ na pameti, ali mogu razlikovati mirise nastale u različitim emotivnim stanjima ljudi.

Postavlja se pitanje koje specifične supstance ljudi proivode u svom znoju tako da izaziva promenu ponašanja konja.

Istraživači smatraju da hemijski signali, hemikalije koje životinje proizvode i koje mogu uticati na ponašanje drugih životinja, možda uzrokuju reakcije konja.

Kod ljudi postoji nekoliko sastojaka u znoju, poput adrenalina ili androstadienona (proteina nalik feromonu) koji bi mogli izazvati promenu u mirisu tokom trenutaka straha. Ta jedinjenja bi takođe mogla prenositi „emocionalne informacije“ od jedne do druge vrste.

U budućem istraživanju, naučnici planiraju da ispitaju da li njušenje straha može izazvati reakciju straha kod konja i kakav uticaj bi to moglo imati na životinje u emocionalnom smislu tako što će biti podvrgnuti nizu testova nakon mirisanja uzoraka. Da li će strah izmeniti njihove reakcije na testove?

Što se pasa tiče, naučnici su dali labradorima da njuše uzorke iz pazuha. Uzorak je stavljen u kutiju sa otvorom, postavljenu u zatvorenu prostoriju sa dvoje ljudi: strancem i vlasnikom psa.

Slično kao u studiji sa konjima, istraživači su otkrili da psi reaguju drugačije zavisno od toga da li su nanjušili miris uplašenog ili radosnog čoveka.

Kad bi nanjušili miris radosnog čoveka, psi bi pojačali interakcije sa strancem. Međutim, kad bi namirisali uzorak od uplašenog čoveka, reagovali bi potpuno drugačije. Ili bi otišli do vlasnika ili bi otišli do vrata i pokušali da izađu.

Istraživači su došli do sličnog zaključka kao u studiji sa konjima. Reakcije pasa su verovatno posledica hemosignala, što ukazuje na „emocionalnu komunikaciju među vrstama“.

(Telegraf Nauka/Live Science)