Vreme čitanja: oko 4 min.
5 rekorda oboreno u 2023. godini: Najveća brzina, najveća težina, najstariji predmet...
Vreme čitanja: oko 4 min.
Šta čini 12 meseci iza nas specifičnim
U 2023. godini oboreni su skoro svi temperaturni rekordi – sama godina bila je najtoplija od 1850, otkad postoje detaljni meteorološki podaci, a vrlo verovatno i u poslednjih 100.000 godina, objavio je juče Servis za klimatske promene Kopernik. Obaranje ovog rekorda nije dobro i moglo bi da ima katastrofalne posledice po celu planetu.
Međutim, neki drugi naučni rekordi bili su manje opasni, a zanimljivi. Predstavljamo rekorde postavljene u 2023. godini u naučnim istraživanjima.
Temperaturni rekordi padali kao domine
Tokom 2023. svaki mesec od juna do decembra bio je najtopliji otkako se meri vreme, a sama godina imala je prosečnu globalnu temperaturu od 14,98 stepeni, što je 0,17 stepeni više od rekorda postavljenog 2016, pokazalo je merenje Servisa za klimatske promene Kopernik (C3S) Evropske unije.
- Godina 2023. bila je izuzetna, a klimatski rekordi padali su kao domine. Ne samo da je 2023. najtoplija godina otkako se mere temperature, već je prva godina u kome su svi dani bili topliji za bar 1 stepen nego u predindustrijskom periodu. Temperature 2023. verovatno prevazilaze temperature u bilo kom periodu u poslednjih 100.000 godina – poručila je Samatna Burdžes, zamenica direktora Servisa za klimatske promene Kopernik.
Nažalost, očekuje se da će ova godina biti još toplija i da bi rekordi mogli ponovo da budu oboreni.
Sonda dostigla brizinu koju je teško i zamisliti
Solarna sonda Parker 27. septembra 2023. dostigla je brzinu od 635.266 kilometara na sat, što je najveća brzina koju je dostigao bilo koji objekat napravljen ljudskom rukom. Primera radi, kada bi bilo koja letelica dostigla ovu brzinu na Zemlji, mogla bi da napravi 15 krugova oko planete za jedan sat ili da leti od Njujorka do Los Anđelesa za malo više od 20 sekundi.
Osim toga, sonda Parker je napravila i rekord po blizini Suncu – stigla je na samo 7,26 miliona kilometra od usijane plazme naše zvezde. Do sada je napravila 17 krugova oko Sunca, a očekuje se da će napraviti još 7.
Solarna proba Parker lansirana je ka Suncu u avgustu 2018. Ima zaštitu od toplote i radijacije, a 5. septembra 2022. prošla je kroz koronalnu eksploziju i snimila ceo događaj,
Otkrivena najstarija drvena struktura napravljena ljudskom rukom
Kraj vodopada Kalambo u Zambiji otkrivena je najstarija do sada poznata drvena struktura napravljena ljudskom rukom i pomoću alatki – stara je oko 476.000 godina. Do ovog otkrića, o kome je Telegraf Nauka dosta pisao, došao je tim naučnika koji je predvodio dr Leri Baram (Larry Barham), profesor Odeljenja za arheologiju, klasične nauke i egiptologiju Univerziteta u Luverpulu.
- Tvorci ove strukture najverovatnije su bili potomci Homo erectusa i možda su bili pripadnici vrste Homo heidelbergensis, koji su živeli u Africi pre između 600.000 i 300.000 godina. Drvena struktura obara dve dugotrajne pretpostavke: da značajne tehnološke informacije moraju da budu delo homosapijensa i da su rani ljudi bili uvek u pokretu kao stočari koji su tražili hranu i druge resurse. Ljudi koji su živeli kraj vodopada Kalambo ulagali su u ovo mesto – ova struktura i neka druga veća otkrića nisu prenosna. Možda su ovde živeli na polutrajnoj osnovi – rekao je u oktobru dr Baram u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Nauku.
Najteža životinja koja je ikad postojala na Zemlji
Kolosalna drevna vrsta kitova, koja je živela pre oko 39 miliona godina, bila je vrsta pravih superteškaša, skoro duplo su bili teži od plavog kita i verovatno bi mogli da se smatraju najtežom životinjom koja je ikad postojala, objavljeno je u avgustu. Tek opisana vrsta basilosaurida, porodice izumrlih kitova, nazvana je Perucetus colossus, a procenjuje se da je imala telesnu masu između 85.000 i 340.000 kilograma. Veruje se da je bila duga oko 20 metara, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Nature.
Paleontolozi su otkrili prve delimične ostatke skeleta džinovskog morskog sisara pre 30 godina u južnom Peruu. Od tada su iskopali i 13 pršljenova, četiri rebra i deo karlične kosti, navodi se u saopštenju.
Najstarija crna rupa nastala malo nakon Velikog praska
Supermasivna crna rupa oko 13,2 milijarde svetlosnih godina udaljena od Zemlje je najdala i najstarija drevna supermasivna crna rupa koja je ikada otkrivena. Ovo „čudovište“ nastalo je verovatno kada je svemir bio star svega 470 miliona godina, što je čini starijom 200 miliona godina od crne rupe otkrivene 2021, koja je ranije držala rekord. Kako ta crna rupa ima istu težinu kao okolne galaksije, naučnici veruju da je formirana kroz kolapsa masivnog glasnog oblaka.
Ovo neverovatno otkriće napravljeno je u aprilu zahvaljujući Svemirskom teleskopu Džejms Veb. Ovaj teleskop je u julu otkrio i najstarije niti kosmičke mreže između 10 galaksija koje su postojale samo 830 godina nakon Velikog praska.
(Telegraf Nauka)
Povezane vesti
Držanje zelene salate u frižideru smanjuje rizik od kontaminacije ešerihijom
Jezici su glasniji u tropskim predelima
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
