Vreme čitanja: oko 5 min.
Jedenje očima i stomakom? Kako mozak odlučuje kad da jede
Vreme čitanja: oko 5 min.
Praznična sezona je stigla, a s njom i prilike da se prepustimo slavljeničkim gozbama. Čini se da je izreka „prvo jedeš očima“ naročito važna u ovom periodu godine.
Nauka o jedenju ide dalje od signala gladi; ona uključuje senzorne stimuluse, interne signale i vezu između probavnog trakta i mozga. Spoljašnji signali poput pakovanja hrane i reklama utiču na naše odluke da jedemo, ali unutrašnji znakovi, kao što su glad i sitost, imaju vrlo važnu ulogu.
Istraživanje pokazuje da životinje, uključujući glodare, koriste interne signale za oblikovanje svojih izbora u pogledu hrane. Vagus, tj. živac lutalac ili pneumogastrični živac, koji povezuje stomak i mozak, prenosi informacije o hrani vrlo brzo i može izazvati stanja zadovoljstva. Razumevanje interoceptivnih signala može dovesti do pažljivije i intuitivnije ishrane.
Preporučujemo
Ženske suze smanjuju agresivno ponašanje muškaraca
Ako nađete „mrtvog“ ježa tokom hladnih meseci, nemojte ga zakopati ili baciti u smeće...
Ključne činjenice:
1. Na jedenje utiču senzorni stimulusi, interni signali poput gladi ili sitosti, i veza između mozga i stomaka.
2. Životinje, uključujući glodare, koriste interne signale radi oblikovanja svojih izbora u pogledu hrane, čak i u odsustvu ukusa.
3. Vagus ima bitnu ulogu u komunikaciji digestivnih i interoceptivnih signala, delujući na učenje, pamćenje i regulaciju raspoloženja.
Nauka o jedenju, pak, otkriva da je proces odlučivanja šta, kad i koliko da jedemo mnogo složeniji nego samo konzumiranje kalorija kad je telu potreba energija. Signali gladi su samo deo razloga zašto ljudi odlučuju da jedu.
U kontekstu psihologije i biologije kao pokretača jedenja, fascinantno je kako iskustva mozga sa hranom oblikuju odluke o jelu.
Dakle, kako ljudi odlučuju kad da jedu?
Jedenje očima
Vizuelni signali u vezi sa hranom mogu oblikovati način jedenja i kod ljudi i kod životinja. Na primer, Mekdonaldsovo pakovanje je dovoljno da podstakne naklonost kod dece. Vizuelni signali u vezi sa hranom, poput svetla prilikom dostavljanja hrane, takođe mogu podstaći prejedanje kod životinja preko potreba za energijom.
U stvari, mnoštvo senzornih stimulusa – zvukova, mirisa, tekstura – može biti asocirano sa prijatnim posledicama jela i uticati na odluke u pogledu jela.
Zbog toga slušanje nekog privlačnog džingla za neki prehrambeni proizvod, gledanje reklame za neki restoran ili prolazak pored omiljenog restorana mogu oblikovati vašu odluku da jedete i ponekad preterate.
Međutim, vaš kapacitet za učenje o signalima u vezi sa hranom proteže se dalje od stimulusa iz spoljašnjeg sveta i uključuje unutrašnji milje vašeg tela. Drugačije rečeno, takođe jedete sa stomakom na pameti, koristeći iste mehanizme kao u slučaju procesuiranja spoljašnjih stimulusa.
Ovi interni signali, poznati i kao interoceptivni signali, uključuju osećaje gladi i sitosti koji dolaze iz gastrointestinalnog trakta. Nije iznenađenje što signali iz utrobe pomažu u udlučivanju kad da jedete, ali je uloga tih signala veća nego što možda očekujete.
Osećaj gladi ili sitosti je važan interoceptivni signal koji utiče na odlučivanje u pogledu hrane.
Da bi ispitali kako interoceptivna stanja utiču na jedenje, istraživači su obučili laboratorijske pacove da asociraju osećaje gladi i zasićenosti s tim da li dobijaju hranu ili ne.
Ako je pacov istreniran da očekuje hranu samo kad je gladan, on generalno neće prilaziti mestu gde ima hrane kad se oseća sito jer ne očekuje da bude nahranjen.
Međutim, kad je pacovima ubrizgan hormon koji izaziva glad, grelin, prilazili su lokaciji za dostavu hrane češće. To sugeriše da su pacovi upotrebili ovo veštačko stanje gladi kao interoceptivni signal za predviđanje dostave hrane i zatim se ponašali kao da očekuju hranu.
Interoceptivna stanja su dovoljna za oblikovanje ponašanja u vezi sa jedenjem čak i u odsustvu spoljašnjih senzornih signala. Posebno upečatljiv primer su miševi genetski modifikovani tako da ne mogu da okuse hranu, ali ipak pokazuju sklonost ka određenim jelima samo na osnovu kaloričnosti.
Drugačije rečeno, glodari mogu da koriste unutrašnje signale za odlučivanje u pogledu hrane, uključujući vreme i mesto jedenja, kao i koju hranu vole.
Ovi nalazi takođe sugerišu da osećaj gladi i detekcija hranljivih materija nisu ograničeni na stomak. Uključene su i oblasti mozga značajne za regulaciju i homeostazu, poput lateralnog hipotalamusa, kao i centri mozga uključeni u učenje i pamćenje, poput hipokampusa.
Šta se dešava u vagusu
Stomak-mozak osovina, ili biohemijska veza između stomaka i mozga, oblikuje jedenje na mnogo načina. Jedan od njih uključuje vagus, kranijalni živac koji pomaže u kontroli digestivnog trakta, imeđu ostalog.
Vagus brzo prenosi informacije o hrani do mozga. Aktiviranje vagusa može izazvati stanje zadovoljstva, tako da će miševi dobrovoljno izvesti neki postupak radi stimulacije vagusa. Miševi takođe nauče da daju prednost jelima i mestima gde je došlo do stimulacije vagusa.
Vagus ima bitnu ulogu u prenosu digestivnih signala, ali i niza drugih interoceptivnih signala koji mogu uticati na to kako se osećate i ponašate. Kod ljudi, stimulacija vagusa može poboljšati učenje i pamćenje i može se koristiti za tretiranje teške depresije.
Koristi od interoceptivne svesti
Kapacitet tela da koristi i spoljašnje i unutrašnje signale radi regulisanja učenja i odlučivanja o hrani ističe impresivne procese uključene u regulaciju energetskih potreba.
Slaba interoceptivna svest je povezana sa nizom nefunkcionalnih praksi jedenja, kao što su poremećaji u ishrani. Na primer, anoreksija može da nastupi kad interoceptivni signali, poput osećaja gladi, nisu sposobni da izazovu motivisanost za jelo.
S druge strane, nesposobnost da se osećaj sitosti iskoristi da priguši zadovoljavajuće i prijatne posledice jedenja ukusne hrane može dovesti do preteranog jedenja.
Interoceptivni signali imaju važnu ulogu u regulisanju svakodnevnih obrazaca jedenja. Tokom praznika, mnogi faktori stresa iz spoljašnjeg sveta okružuju ishranu, poput previše društvenih obaveza, pritisaka u cilju prilagođavanja i osećanja krivice zbog neumerenosti.
U ovom periodu je naročito važno održavati jaku povezanost sa interoceptivnim signalima. To može doprineti intuitivnoj ishrani i holističkom pristupu prehrambenim navikama.
Umesto fokusiranja na spoljašnje faktore i uslovljavanja prakse jedenja, uživajte u trenutku, svesni slati svakog zalogaja, i dopustite interoceptivnim signalima da igraju ulogu koja im je namenjena.
Vaš mozak je evoluirao da oseti vaše trenutne energetske potrebe. Integrišući te signale sa iskustvom vašeg prehrambenog okruženja, možete i optimizovati vaše energetske potrebe i uživati u prazničnoj sezoni.
(Telegraf Nauka/Neuroscience News)
Povezane vesti
Slepoočne kosti u lobanjama dinosaurusa i ljudi formirane su navikama u jedenju
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
