Kako je suša dovela do razvoja skejtbordinga u Kaliforniji 1970-ih

Prilično je poznato da je suša u južnoj Kaliforniji sredinom 1970-ih dovela do zabrane punjenja bazena u dvorištima i da su ti prazni bazeni postali tereni za skejtere slobodnim stilom u široj oblasti Los Anđelesa.

Međutim, nova studija sa Kembričkog univerziteta pokazuje da je osim suše do eksplozivnog rasta profesionalnog skejtbordinga u 1970-im doveo splet ekoloških, ekonomskih i tehnoloških faktora, piše Science Daily.

Autori kažu da profesionalni skejtbording nije mogao nastati nigde drugde, niti u bilo kom drugom vremenu. Njihova studija pokazuje kako male promene u živornoj sredini mogu imati značajne efekte na ljudsko ponašanje i podstaći kulturne i tehničke inovacije. Čak i uspon popularnih aktivnosti za razonodu kao što je skejtbording predstavlja rezultat dubokih veza između ljudi i klimatskih uslova.

Kalifornija ima vrlo promenljivu klimu i tokom 1970-ih je doživela period produžene suše. Iako taj period nije izuzetan kad se pogleda na okolnosti tokom hiljadu godina, bio je izuzetan u kratkoročnom smislu: 1977. je bila najsuvlja godina u Kaliforniji u 20. veku. Reke Kolorado i Sakramento, bitne za snabdevanje vodom, imale su izuzetno niske nivoe.

Suša je pruzrokovala gubitke od oko tri milijarde dolara u ogromnom poljoprivrednom sektoru Kalifornije, a rezerve su pale na rekordno nizak nivo 1977. Državna uprava za vode je naložila oštre redukcije, uključujući zabranu punjenja bazena u dvorištima.

Iako su bazeni danas skoro sinonim za Kaliforniju, u 1970-im su još bili relativno novi za mnoge porodice. Rasprostranjen ekonomski napredak posleratne Amerike, u kombinaciji sa radikalnim izmenama pravila urbanog planiranja, rezultirao je izgradnjom više od 150.000 bazena u Kaliforniji tokom 1960-ih.

Bazeni u obliku bubrega su bili naročito popularni u tom periodu: do 20.000 takvih bazena je pravljeno godišnje u široj oblasti Los Anđelesa, prateći rast izgradnje porodičnih kuća. Uskoro su novi bazeni sa izvijenim zidovima u predgrađima Los Anđelesa činili 60% svih bazena u Kaliforniji.

Kad je kalifornijska suša zavladala u 1970-im, mnogi od tih bazena su ostali prazni, čineći idealan teren za skejtere u oblasti Los Anđelesa. Skejtbording je bio razonoda za tinejdžere od 1950-ih i 1960-ih, ali je njegova popularnost eksplodirala u 1970-im. Slobodni stil skejtbordinga je mnogo pozajmio od surfovanja, a Kalifornija je bila epicentar američke surf-kulture.

„Popularnost i uticaj kulture surfovanja bili su bitni za uspon kulture skejtbordinga, zbog čega se to moglo desiti samo u južnoj Kaliforniji“, kažu autori.

Drugi faktor u usponu profesionalnog skejtbordinga stigao je iz hemijske industrije, koja je počela industrijsku proizvodnju poliuretana u 1950-im, podstičući razvoj sportske opreme.

Do 1970-ih, poliuretan je počeo da se koristi za točkove skejtborda, dajući im izuzetnu silu trakcije i izdržljivost. Poliuretanski točkovi su omogućavali skejterima da prave brže okrete nego sa ranijim čeličnim točkovima.

Kombinacija unapređene opreme, uticaj kulture surfovanja i prazni bazeni, pored mnogih drugih faktora, doveli su do uspona takozvanog „vertikalnog“ skejtinga. Prazni bazeni su omogućavali skejterima da izvode poteze koji se opiru gravitaciji, i profesionalne ekipe poput Zefir tima, poznatog kao Z-momci, počele su da se pojavljuju.

Do kraja decenije, taj sport je uveliko profesionalizovan. Skejtbording zajednica se menjala izvanrednim tempom između 1975. i 1979. Velike skejtbording kompanije su osnovane u tom periodu i taj sport je počeo da utiče na muziku i modu.

Kalifornija je poznata po preduzetničkom duhu, što je doprinelo popularizaciji skejtbordinga. Ta deca su rizikovala i pokrenula firme, od kojih su neke i danas značajne.

Skejtbording je u 1980-im postao globalna industrija. Razvoj rukom nosivih video-kamera omogućio je komercijalnu videografiju, što je donelo globalnu popularnost. Snimljeni su filmovi o skejtbordingu poput Bones Brigade (1984) i Shackle Me Not (1988), a skejteri kao Toni Hok, Deni Vej i Toni Magnuson postali su globalne medijske zvezde.

Skoro 50 godina nakon ozbiljnog početka, skejtbording je industrija vredna više milijardi dolara, a doveo je do uspona snoubordinga, još jedne industrije vredne više milijardi dolara.

„Često razmišljamo o negativnim efektima klimatskih promena i oni su vrlo zabrinjavajući kad posmatramo sadašnje tendencije. Međutim, naša studija pokazuje da lokalni klimatski okidači mogu imati neočekivane i velike uticaje na ljudsko društvo, a nisu svi od njih negativni. U ovom slučaju je suša u Kaliforniji dovela do razvoja jedne ogromne industrije“, kažu autori.

„Kad pogledate malo dublje, to potvrđuje naše mišljenje da klimatski i ekološki faktori snažno utiču na društvo. Taj razvoj događaja nije nasumičan – u slučaju skejtbordinga, bili su potrebni svi faktori na istom mestu i u isto vreme. To se nije moglo dogoditi deset godina ranije, deset godina kasnije, ili nekoliko stotina kilometara dalje“.

(Telegraf Nauka/Science Daily)